СРЂ

— 145 —

X.

Мудре изреке. 1. Учење нема бити само оруђе за успјех, него много више помоћник савијести и језгра увјерења. Eliot. 2. Радо се чини оно, што се добро чини. Manzoni. 3. Здрав разум, који је негда био главни учитељ, сад је у некијем ш^олама са свијем умро. Знаност, његова кћи, уби га, да види како бијаше учињен. Giusti. 4. Ријеч је у тијесној свези са мишљу. Обиљност, тачност и напредовање мисли одвиси од ријечи. Foscolo. 5. Крепости и добро понашање не могу постојати без подлоге обртности, која, провидећи ва дневне потребе и постижући свакому љуцкому сталежу обилно и сигурно живл>ење, учиннће крепости сталне и свакому приступачне. Leopardi. fi. Празној је врећи трудно стат узгор. Францеска пословица. 7. Ирски септ наликује скоро потпуно словенској задрузи; првобитно заједништво уступило је мјесто породичној својини генс-а. Али се ипак мора опазит нека велнка иотешкоћа. У Ирској је главар септ-а већ постигао моћ и повластице феудалног господара, док се у Србији, до нашијех дана, није развила аристокрација и уздржала се демократична једнакост првобитнијех времена. Laveleye. 8. Гдје се увуче велика болест, мање се трпљење и не опажа. Shakespeare. 9. За срећу човјек не може трпјети него до неке мјере. Преко ње или умре или не осјећа. Gothe. 10. Младићи воле радит оно што је лијепо, него оно што је корисно; јер они живе више по моралноме осјећају него по рачунању. Aristotcles. 11. Старост нам навуче више бора на душу него на чело. Montaigne. 12. Ко се родио да буде човјек, нема и не може бити ништа племенитије, веће и боље од човјека, а благо њему ако он не ће да буде ни више ни мање. Wieland.