СРЂ

— 161 —

„Моје pleme snom mrtvijem spava, Suza moja nema roditelja, Natla mnom je nebo zatvoreno, Ne prima mi plača ni molitve." Težak je đoista bio položaj srpskoga naroda u prvoj poloviai minuloga vijeka, a ovi su stihovi vjerni odjek onoga vremena. Njegošev patriotizam je svak osjetio, ko se je družio s njim; to osobito dokazuju njegova pisma, prožeta najveeim patriotizmom, u kojijem se jada na stanje Srpstva i tješi se nadom 11a bolju budućnost. . . . Njegoš nije samo slavan kao velik pjesnik, 011 je takogjer glasovit i kao vladalac. Mnogo je dobra 011 učinio Crnoj Gori: izmirio je zavagjene, uveo škole, otvorio opet štampariju nakon 350 godina i — što je najglavnije — sačuvao je vjekovnu nezavisnost Crne Gore. Kao političar htio je jedinstvo južnijeh Slovena i na tome je radio do svoje smrti. U vijenac slave najvećega srpskoga pjesnika, crnogorskoga gjenija, šaljemo i mi sa obala plavoga Jadrana zeleni listak na Lovćenski vis. . . . Марулић (1450—1524). И Хрвати еу славили прошлијех дана четирстоту обљетницу хрватске књижевности, којој је ударио темељ Марко МарулићСиљећанин, и ако Марко Марулић није први, који је почео да пише народнијем језиком, јер је и прије њега било књижевнијех покушаја. Будући да су ови сасвим незнатне вриједности, а за друге нема доказа, — његову Јудиту држе Хрвати као почетак своје литературе. Марко Марулић родио се у Спљету г. 1450. од старе и угледне властеоске иородице, која се је старином звала П ец и н и ћ или Пицинић. Стање његовијех родитеља било је имућно, тако да су они могли Марка дати на науке. Марко не бијаше јединац у својијех родитеља; они су имали још нет спнова и једну кћер. Прве је науке учио у своме родном мјесту Спљету а више је науке свршио на университати у Падови гдје је у оно вријеме већина Далматинаца и Дубровчана учила.