СРЂ

— 163 —

дина му је забава била књига, и њој је био вјеран све до свога иошљедњега часа. Она му је једина утјеха и једини разговор бнла. Од овуд су баш потекла сва Марулићева дјела. Када су му умрла браћа, преузе господарство, а драге би га се воље био оставио. Кад му је била 60 година и то год. 1510.. одлучи провести своје задње часове у испосничкој ћелији, и пође у манастир св. Петра у Глухој Долини на отоку, Шолти, у близинп свога роднога мјеста Спљета. Ту је и заклогшо своје очи 5 јануара 1524, v лијепој старости, у својој 74 години. Био је законан по сонственој жељи у фрањевачкој цркви на домаку зидина града Спљета. Прво Марулићево дјело било је: Хисторија св. Јудите, која је носвећена Дујму Банистрићу. У самом предговору писац говорн да је дјело довршио 22. априла г. 1501 за осам недјеља. Предмет ове Марулићеве књиге узет је из познате библијске приче: Опсада града Бетулије од асирског сионика Холоферна, којему је удовица Јудита осјекла главу и тако осло5одила град од велике биједе. Као свако његово дјело тако и ово носи на себи биљег строго религиозни и набожни. У своме дјелу до нај детаљнијих ситница описује предмете, тако да је често и досадан. Али у оно се вријеме онако и писало. Доста је погледати нозније дубровачке иисце, који су до зла Бога развлачили и губили се у незнатне детаље, одаљујући се од главног предмета. Осим Ј у д и т е, написао је и другу енску пјесму Сузану; он их зове »историјама«. Мимо ове споменућу још: Урехе духовне, Добре Иауке, Липо приговарање разума и чловика, Супротива сласти од блага, и Стумачење Ката. На нашем језику писао је још малијех пјесама, већином шаљиве садржине по примјеру тадашњијех талијанскијех писаца. Ове шаљиве пјесме он зове: Поклади, Коризма и Сповид колудриц од седам смртних грихов; још би овамо ишла и једна изгубљена: фротуле од бух. Написао је још и њеке драме, које су наравно као већипа његовијех дјела набожне садржине: П р и к азање св. Пануција, сказање од невољнога дне од суда и Говорење св. Бернарда. Прозом је писао такођер. Латински је написао: de institutione bene beateque vivendi