СРЂ

— 164 —

1 Evangelistarium. Ово су му нај знатнија дјела писана латински, но их има још њеколико. Марулић је писао своја дјела икавском чакавштином са талијанскијем нримјесама. У Марулићеву су се чакавштину; угледали и неки српско-дубровачки писци до Чубрановића и ако се у Дубровнику није никад чакавски говорило. Свакако српско-дубровачка литература, која се сунчала на здракама талијанске ренесансе, мора да буде захвалпа Марку Марулићу, који ]е много доприиио њеиом развитку. Jovan Rajić (1726—1801). U ono vrijeme, kad su Srbi svojom đragocjenom krvlju i svojim golim gmclima zadržavali najezdu bijesnih Osmanlija, slabo je imao ko vremena da se bavi književnošću. Ipak ova nije bila zaboravljena, nego je kao utrnuti suvarak tinjala megju Srbima pravoslavne vjere u zemljama krune sv. Stjepana. Bilo je dakle i onda radenika, koji su radili na polju narodne prosvjete, i ako je njiliov rad u prvom redu bio namijenjen inteligentnijoj klasi naroda srpskoga. Iza pada srpske carevine na Kosovu i iza prijelaza Srba pod Arsenijem Crnojevićem, kod Srba u Ugarskoj su se pojavili počeci književnosti. Jedan od naj odličnijeh zastupnika onoga doba jest bez sumnje Jovan Rajić. Jovan se Rajić rodio 11. novembra 1726. u Karlovcima u Gornjem Kraju. Bio je naj stariji izmegju svoje braće. Njegovi roditelji bijahu prosti i siromašni ljudi, ali su se ipak brinuli vaspitanjem svojc djece. Osnovnu je školu učio u svome rodnom mjestu, gdje mu je bio učiteljem Petar Rajković. Videći ovaj talenat u mladoga Rajića, uze ga k sebi i zadržao ga je 7 godina. U to vrijeme dogjoše iz Iiiisije, na poziv mitropolita Vićentija Jovanovića, učitelji. Kod njih je učio naš Jovan latinski, ruski i druge nauke. Ivad je svršio gimnazije u Ivomoranu i Sopronju, pogje g. 1753. u Busiju u Kijev. U Kijevu je slušao duhovnu akademiju sve do' g. 1756, zatim krene u Moskvu. Poglavito se bavio bogoslovskim naukama i u Ivijevu i u Moskvi. Iz Moskve krene u Smolensko, odakle se opet povrati u svoju domovinu. Pošto uije dobio u Karlovcima mjesto profesora, proputovavši Vlašku, Poljsku i Moldavsku, te gotovo cio Balkan, preseli sc u Karlovce, a malo zatim u Temišvar, gdje je dobio učiteljsko mjesto i predavao bogosloviju, geografiju i istoriju. Ovdje je imao spor