СРЂ

— 205 —

Така нас слика прати с доље стране пута, од врата од Плоча па све до Спиле Бетине. С горње нак страпе пута имамо са свијем другачпју вегетацмју, са свијем други живот. Ту имамо ми иред соОом вртове, градине и баште нај разноврснијег изгледа, кроја и величине, а између њих ограде, међе и плотове са јединственијем и ненадмашнијем биљнијем украсом, неописиве љепоте. Одмах у самој близини града има свака кућа испред себе и око себе већи или мањи врт, који је према укусу или потребама сопственика претворен у граднну са мириснијем циијећем и украснијем шибљем, или је пак више или мање вјешто ту спојено »корисно са пријатнијем«. Због паглог и великог нагиба земљишта сви су ти вртови терасасте конструкције и скоро са свијем стереотинног облика. Ради такијех теренскијех прилика није ни једна градипа дошла на сам друм, т. ј. не налази се у истој висини са истијем, него је свака уздигнута изнад пута за неколико метара висине, тако да путник не види ништа друго него зид и врата. Чим прекорачимо та врата, која више личе на улазак у какву тврђаву него v скромну, приватну кућу, наилазимо на високе, простране, камене степенице, које нас доводе горе на терасу, на којој је висини и кућа и врт. Степенице, тераса и шетница пред кућом покривене су одрином финијех врста лозе (мавасије, тројке, криваље, дријенка, зизиба и мушката) под чијим хладом виђамо у земљанијем или каменијем судовима разног егзотпчног цвијећа. Обично је тераса у средини врта, тако да лнјево и десно од ње има обрађене земље. Са терасе нам иоглед доминира цијелу градину, у којој видимо многе бусенове сголисте руже, разнобојнијех леандара, дуплијех ђорђина, бијелијех чемина и лијера, шаренијех караифила, вихојала (шебој), звијездица (лијепе Кате), модрица (жаворњак), ватренијех царскијех круна, кра.вића, пркоса, божура, мака, љубави ropyhe, мркијех тратора, зеленијех бокора калупера, дешпика и босиока, изнад којих се често уздиже величанствена пома (урма), својим дугијем и крутијем лишћем. По окрајцима врта зелени се дрвеће шипка (нар), мијендула (бадем), наранче, лимуна и разнијех врста смокава. У некијем је кућама цвијеће укусно и естетично сађено и распоређено у нарочитијем фигурама, и онда ту нема никаквијех