СРЂ

— 206 —

воћака него једино украсног шибља и дрвећа. Ну више пута је то све помијешано једно с другијем и наше очи посматрају један чудноват комплекс украсног шибља и двијећа са воћкама, на, шта више, и са по којом техничко-кулинарном биљком! Иза кућа, или управ изнад истијех, простире се врт за економске потребе. Ти се вртови састоје из великог броја терасасто-иоређаних дочића, који су једва десетак метара широки а издижу се и ређају тако у виду степеница, један изнад другога, до велике висине по странама Срђа и Жарковице, тијех стрмијех дубровачкијех брда. Те терасе, или да се изразим дубровачки: »доци«, сачињавају непрекидне маслинске шуме, јер обично нема никаквог прекида и скоро никакве преграде између сусједнијех имања (већ једино служи као граница оно неколико степенастијех каменова у међн), те се на тај начин такав један долац пружа неколико километара у дужину, тако да све те терасе заједно, засађене маслином, преказују читаву шуму. Чаробан је изглед таке једне маслинске шуме. Оно загасито зеленило лишћа, које се сребри кад вјетрић њиме затрепери и окрене му доњу страну, чудновато утиче не само на око него и на све наше осјећаје. Ми се тога призора никад не можемо довољно нагледати и никад се не уморимо гледајући у ту ријетку природну љеиоту, која се иружила цијелом полеђином града и нредграђа, те се чиии као какав ловоров вијенац, који хоће да се спусти на стародревпе бедеме да их окити. Под маслинама је засађен купус (раштан), боб, лук и друго поврће, тако да ни пајмањи простор земље, те ријетке и скупе земље, не остаје иеупотријебљеи. Најљепши су они маслински доци, који су засађени бухачем (осјенчом), том биљком хранитељицом далматинског, херцеговачког и црногорског тежака, јер такав једап долац, кад је бухач у цвијету, рекао би да је иокривен високијем снијегом. По неки су такви доци засађени смоквама и мијендулима (бадемима). У најближој околини 'кућа има између смокава и по која мурва (дуд), кријешва (трешња), вишња, праска (бресква), љешник (лијеска), орах, крушка, јабука, шљива и оскоруша, уз које се често и лозе нењу и вију.