СРЂ

прирођени нагон, да брани сродство сопственога соја, кб што ради све, што је у нрироди јако и живо, да издржи туђу најезду. Полако је ходио и сабирао у се мисли. Није могао да се умири; ријеч издајица, копкала га је у живо, те и нехотице испитиваше сама себе. И признаде себн, да се није нигда могао да занесе за умишљенијем величинама, за старијем хартијама и за слављењем великана, у чије је родољубље сумњао. Није тражио у ископинама, под земљом славу свога соја, али за то гледао је и осјећао у свјетлости дана, и у животу; слушао је о њој пз живпјех уста своје браће: у иредаји, у пјесми, у шарама, и у звуку гусала, море му је срцу прирасло и ведрина и захлађе својијех брдина; слашћу слушао је сочнп говор и здраву раскалашсну шалу простога свијета. А оно дјетиње обиљежје, што је са собом у души са села понио, није могло да замре —• није могао ни у туђему свпјету да се5е одвоји од својијех сеоскијех врсника; све родне навике редовито су у свакој прпгоди извиривале. А уморни сељачки животи, њихове тешке кретње, часовито пожудна страст и пуста пјесма, из које поједини звук и цигла једна ријеч потресла би га и будила у њему неодређену чежњу за нечијем незаситпијем и недостижнијем — осјећао је да се образују у његовој души и животу; да је он, што и они, и да оно примитивнога његова соја, што је имао у себи, није могла да убије ни наука, ни туђи сви!ет, ни разни дојмови наметнуте љуцкоте и питомине. Посвема обузет сањалачкијем мислпма, чешће застаје, и гледа на оконе брдине. Хтио је да пође некамо далеко: тијесно му је на уској стази, поред затворена мора. И пошао би даље, но сјети се, да му се ваља вратитн. Застаде и неко вријеме гледа у мрачну _сјену, iiito је пред њим застрла поданак брда; није знао зашто, али гледајућ у ту сјенку, осјети тугу, и неком милином, занесе се мишљу у прошло доба. . . Инак враћа се мирнији и разабранији; и за све што је било подневно доба, није се журио: знао је да га, кад се по-