СРЂ

— 271 —

— Hoćeš, pogani sine, baš u Vrtiješ! — osiječe Paša. Tako Orle ocle baš ondje, gdje je i želio. III. Ali-paša i kmet. Bio nekakav lukav kmet u Ali-paše, pa jednom došao Paši i dotjerao mu h a k.') — Ivako su ti djeca? Rade li? — zapita ga I'aša kao uzgred. — Ama, čestiti I'ašo, jedan mi je dobar i radi mi, a drugi mi je helać i ništa me ne sluša. On će mi i kuću iskopati. I ne znam šta ću s hime, nego ako lioćeš da ga pošalem tebi, da ga ti saulišeš (umiriš). — I'ošali ga, — reče Paša. — Ja ću ga i saulisat. Kad mu kmet, do dva dana, posla sina, paša naredi, te ga posijeku. — Sauliso sam ga, — poruči kmetu. — Bole da ga nemaš, nego da ti je onaki! IV. Hagi-beg i Žestica. Najeze nekakav sejak ispred Hagi-bega i pozdravi ga. — Ivako se ti zoveš? zapita beg. — Žestica, — odgovori ovaj. Beg se namrgodi i otpuhnu na čibuk. Zatim zovnu sluge, te mu donesoše čitav navil,ak drače. — Gazi draču! — zapovijedi beg. № molbe ni plač ne pomogoše i sejak bosonog poče gaziti draču. — Kako se sad zoveš? — zapita beg. — Žestica. — Gazi još . . . Kad se sejak još nagazio, zapita beg po treći put. — Kako se sad zoveš? — Blagica, — odgovori sejak. — E tako! reče beg. — Sad vala! I sad hajde kud si i došao. pribiležio Avdija. ') dohodak.