СРЂ

— 339 —

— А ко te potjera tako, ako Boga znaš? — zapita, gledajući ga. — Potjerao me Ibrahim aga Zeković, — odgovori Panto. Ima ih još trideset s nime. Uhvatili nas na leglu. Svu su mi družinu rastjerali, a ja evo jedva živ iznesoh glavu. Gonila su me osmerica sve do tvoga sokaka. Tu im nekako umakoh iz očiju i potrčah tebi, e znam, da si samac u kući i znam da ti je vjera tvrda . . . Ne znain kud oni okrenuše . . . Traže me zar 11a drugoj strani. Mujaga ga bolećivo pogleđa i zavrti glavom. — Vidiš, nesretniče, mogao si lijepo glavu izgubit, -— reče. Eto što ti je četovane! . . Panto se namrgodi i stisnu zube. — Samo da me do zore ne nađu, a ja bih im ovo osvetio, osiječe. — Ako te i nađu ne boj se, — dočeka Mujaga. — Oni na moju kuću ne će, a dok si u noj ni dlaka ti na glavi ne će falit... Kad mi se odmalmeš od praga, možebiti ću te i ja prvi upir j a n i t i . . . Panto ne odgovori ništa. Samo obori glavu. A obori je i Mujaga. I obojica su ćutali i ništa se nije čulo, osim praskana lojanice, čiji je plamen treperio i kao da se nadigravao sa svojijem odsjevom na obijcU'iiome zidu. Dok opet tr&snuše vrata. Obje alke zaciktaše na nima, a krupan Juđski glas doviknu iz avlije: — 0 Mujaga Hogiću! — Oj, — odazva se Mujaga i skoči pengeru. — Je li u tebe Panto Hagov? — Nije, — odgovori Mujaga mirno i kao čudeći se tome pitauu. — Ne varaj nas Mujaga, — opet će glas iz avlije. — U svakoj kući, gdje ga tražismo, nađosmo vrata zatvorena, a u tebe gotovo otvorena. Kazuj ako ti je u kući i daj nam ga svijetla o b r a z a. Mujaga se malo Uitnu. Dirnuše mu u ponos. — A šta bi, kad vam ga ne bih dao ? . . Zar bi mi vi o c r n i 1 i o b r a z ? — Bismo ti kuću prekopali...