СРЂ

— 340 —

Mujaga plo v u. Zaigra mu brada, zaigra meso na obrazima, a oči se zasvijetliše . . Obje šalte stište i zaprijeti riima prema avliji. Zatijem se odmače od pengere i ščepa pušku. — E nek' se primakne kome je život mrzak, — dreknu, a iskesi zube prema riima. Na avliji se užurbaše. — Daj nam ga Mujaga i ne šali se glavom, — začu se opet glas. — Ne dam, dok mi je čitava na ramenima! — odgovori Mujaga, a zape čarak na pušci. — Zapalićemo te! . . Mjesto ikakva odgovora, Mujaga opali pušku. Na avliji neko jauknu i kao da nešto teško pade na zemju. Diže se graja. Počeše urlikati, vikati, psovati . . . — Vatre! — viknu neko. Mujaga potrča, zgrabi još jednu pušku i baci je Panti. —- Brani glavu! — reče. — I ne boj se dok je mene! U isti mah opazi, kako se avlija zasvijetli, a na dvije strane oko kuće počeše liskati oveći plamenovi. I krv mu se navuče ua o i. Ispusti nekakav divji krik i kao bijesan poče pucati. ■— Da umremo, da im se ne predamo, — viknu. I Panto poče da puca pored riega. Puca, a ue vidi kuda ni u koga. Л plamenovi oko kuće sve veći. Počeli već da puzaju oko drvenijeh pengera u doriijem sobama i da se uvlače u riih. Dim iz soba poče ku(ati gori, poče ih daviti i hvatati za oči obojicu. Obojici suze udarile niz lice, pa od riih ne vide fišeka, niti mogu hitno puške da napune. ■— Drži se! — viče Mujaga Panti. — Drži se ti! •— viče-Panto Mujagi. Plamen obuze kuću na široko i poče skakati uza zidove. Zahvati sa jedne strane, stare, drvene stepenice i nasrnu 11 odaju, a s druge strane provuče se kroz gorrie pengere i poče huktati i praskati pred očima obojice. — Da iskočimo! — viknu Panto zagušeno, zaklariajući oči i usta laktom. —■ Jok! Da umremo! — odvrati Mujaga jednako napipavajući fišeke.