СРЂ

— 385 —

ЛутајуН тако једиог дана дошао сам на »0ivo« на Л>уту, о ко.м прачају да јс толмко дубоко, да му комоии свијсх бокешкијех бродова под републиком ннјесу могли лаНи дна. 1>ода у »Оку«, закрил>ену неприступачнијем гредама, која каткад лотече. силном смлом ваљајући крш пет лута већи nei'O што је млипски камен, била је тај дап мирна. Сједох на грлп1>у »ока« и гледајућ у бистру воду видјех у н>ој оне очн п нека ме сила тамо вукла, да им дођем ближе . . . . н не зиам liiTO бн се било догодило да ме није из те намјере нробудио глас брата мога, који се тобоже из лова враћао, па ме ту онако случајно трефио. * * * Прошле су од тога двије године. Данас сам био опет на »Око«. Силна вода врије, пјени се, кипи, вал.ају се стијене, крше се греде, а ја с два ломоћника мјерим и рачунам колико би жоп.скијех сила« могла поток »Л>ута« да, рационално употребљена, даде бесилатно кроз три четврти године родиом ми крају. Иоднопољски. isč

Е р i g r а m. Od plemena bez imena — Malu korist Ijudi vide . . . Svjedoče mi pergamenc davne, Da sam plemić od vlastele slavne: Moji stari bili su križari, A svi tvoji prostaci ribari! Da, plemc je sa mnom započelo, A tvoje se baš s tobom dočelo!