СРЂ

— 381 —

I oii sc onda okretc t.abli, u/,c рагбс kređe, ра, prit.iskujući je svoiu snagoni, napisa, st.o jo iuogao vceijem slovima: „Živjcla Franccska!'' I ostađc tako, s glavom nasloi'icnoin ua cluvar; bcz rijcci, a rtikoin nam davašc znak: „Svršili snio, . . . iditc kući".

(Preveo s franceskog P.. P.)

Сам ce помози. — Лрича у нјесмп. —

Друкчије је нрије било, Тежило се пуно није, 3 ć\to она пословпца: »Плети котац к.'о ти отац«, Кључ је била богаташу. Сиромаси — кукавници, Вјековјечни страдалиици, Живјели су као стока... Ал' нросвјета све обрну, Пословицу ту извриу, У замјену скова бољу: »Ради боље своје поље«! Та просвјета свјетлом лЈчом. Јами своју у заштиту Вјековјечне страдалнике, Упути i'x, просвјети их,

РЈзведе их на пут нрави. Постадоше као мрави: За посао прионуше, Почеше се уздизати; Окрепу сс вито коло, Оно пође на около. Деспоти се препадоше, А племићи поклекоше. Просвјета пас изједначи Незналицо, сад ти плачи! Час је теби откуцпуо, Гробница ти отворена, Управљати н'јеси знао, Науку си презирао, Па за то си погледао. —шехар.

4!Р