СРЂ

— 520 —

Paletkovane o Među Puciću. Eto baš danas navršujc so đvadcscta godina od smrti našega Meda, i dostojno jc i praveduo da ga sc sjetimo. A kako ne ćemo ga se sjetiti, kad nam još odjekuje u grudima divno nadgrobno slovo ; što je u toj tužnoj zgođi izrekao naš čestiti gospar Pero,') a najskoli onaj ganutjivi zaglavak, kad je jakijem glasom i orošenijcm očima od prilike uskliknuo: Zaklinemo ti se na tvojem grobu da ćemo po tvome naputku i na daU 1 po tvojijcm stopama hoditi. 2 ) A koji je taj naputak i koje su Medovc stope? Dubrovački je „Slovinac" u dva navratka govorio o Medu učenaku, kniževniku i kažiputu mlađemu naraštaju ;■'') ali, jer nani se eini da je, naš pokojni Medo zgodno nacrtan u „Objav],enu", evo ćemo da iznesemo odatle neke kitice: 4 ) — Po imenu zvao bih te pravom, Da te poznam — rekoh -— sjeno sveta; Jer svojim vas smrt pretvori javom. No oba ti, besmrtniče, sv'jeta, Očituj se samrtniku meni, Ako moje biće ti ne smeta. — Dubrovniku suza još na zjeni Za mnom ckli se — sjena mi zazuji, —■ I praznoj mi spomen čini sjeni. Mojc ime u ustima struji, Kako vruja iz kamena stanca, Kad po kiši naduta nabuji. Domoroca nema a ni stranca, Koji ne zna, jal' potvrdit nc će, Da sam trgo rodni grad iz klanea; Jer stakoli mu spasonosne sv'jeće, Da natrta stare stazu slave, Kojoj davno vaj uvenu cv'jeće! ') Pero prof. Budmani. 5 ) U velike liam je žao da nemamo taj govor, koji nije nig-da lii pečatan bio, a ko zna, ima li ga g. Pero još n rukopisu. s ) V. Slovinae g. 1878, pak g. 1882 na nekoliko mjesta 4 ) II dio, Noć II.