СРЂ

— 545 —

је pocl nosom Srbija, pa sjeđio si kotl kuće, a braća neka ginu; ako sam katolik, mogu ja ipak Srb biti. Čica Mata došao u vatru, pa bi sc sad i s najmilijim tukao; пепш, nemu, Mati Brliću, da ko kaže da nije Srb! Pa za to je uvijek, kad god nije imao posla, bio kod nas u Topolovcu. četvrtkom je redovno dolazio, pa bi čekao dokle god pandur .loca ne donese ocu poštu i „Dubrovnik"; pa kad bi otac pročitao, on ouda uzme papira sa tezge, pa ga lijepo zamota i spremi u torbu, da kod kuće čita. Kalendar „Dubrovnik" je znao gotovo na pamet, pa i visio je 11a najbojem mjestu u velikoj gostinskoj sobi ispod slike sv. Đurđa, jer i ako je bio rimokatolik, on je svcčano proslavjao ovaj praznik. Mnogo srećnijeh časova mladosti proveo sam sa ovom poštenom dušom, no jednu uspomenu ne ću zaboraviti do groba. Bijaše to baš na pojutarje Viđov-dana 189*, ja sam se vraćao iz Karlovaca parobrodom. Kad sam izašao iz lađe, ali nema našijeh kola; no to mi je milije bilo, bar ću malo čiča-Mati, ala će se iznenađiti. Baba Mara me opazi još iz daleka, poviče: Evo našeg mladog gospodina! Otkud vi, pa jeste li umorni? o Mato, ta izađi! — Ta šta vičeš, ženska glavo — čuje se glas čiča Mate još iz sobe, — čujem još dobro, hvala Bogu. — Pa vi baš sad upravo iz Karlovaca, pa zar nc zna stari gospodar da ćete doći, a vi onako da ga iznenaclite, a? —• Ta pisao sam, ne znam što nijesu izašli — odgovorim. — Pa i taj „Imra" jedanput dođe u četiri sata, a drugi put u osam; nego de ti, Maro, spremi što našem gospodinu, pa hajdemo unutra malo. Kad uđosmo u veliku gostinsku sobu, udari mi u lice neka hlađovina i miris od bosijka te je vrlo prijatno zadisao. A i jeste baba Mara čistunica; ta pogledaj samo one krevete, sve to čisto. Na sredini sobe stajao je sto, sa svake strane po dvije dugačke klupe sa zaleđinama naslonenijem na krevete. Između prozora visjela je velika slika sv. Đurđa, a pred nom je gorjelo kandilo; ispod slike je bio obješen o uzici kalendar „Dubrovnik" i do nega neka mala pjesmarica.