СРЂ

— 784 —

; тШШш:

Српски CTeli.iK на Бротњицажа у Колавдима (Стражња страна, в. „Срђ ' бр. 2 и 7.)

је сједио, и упути се Алибеговој кући. Кад дође до врата, звекпе халком и зове Алибега. — »Ко је то?« затруби Алибегов 1'лас изпутра.« — »Ја, опанчар. Дошао сам по оно — знаш«, одазове се овај. Послије десетак декика, чу се изнутр" иекакав жамор. Мушки је глас само трудпо, а женски се је могао чисто разумјети: — »Какву опанчару јадан био!Јеси ли помахиитб. Ето сам се богами синоћ са Мехмишагиницом разговарала, па знаш шта каже ? Ама ко ће теби то казати. — 0па каже, кога није видио, није га ни заканџио.« Послије овог разговора опет се све утиша, те