СРЂ

— 785 —

у том изађе и Алибег, и послије »ахшам-хаир олсун«, иокучи опанчару једну десетачу. Кад опанчар видје да нема више него само 10 фор. зачуди се, ua he : — »Ако мислиш, драги Алибег, да ме само као дијете замамиш, фала ти. — Ево ти десетаче натраг.« То рекавши, баци десетицу пред Алибега. Алибег видјевши да опанчар не he без потпунијех 25 фор. потеже још три нетице и покучи му их са десетицом заједно. Тад опанчар прими новце, зафали Алибегу и оде. Сутрадан одмах купи чејрек меса и ношаље Алибегу као половицу добити и ако пије ни паре сермије ушло у дућан. Прексјутра му такођер пошалзе полу оке кахве, те тако свакијем даном по штогод, док не нотроши 5 фор. Кад увидје да he му се мало по мало све испусти из руку, што је примио, онда опет попово јави Алибегу, да му дође у дућан, на неки »важан разговор.« II. Трговина с духанол. Било је око 10 сахата у јутру. Сунце авгуско припекло, да се и сушићави зпоје. У ово вријеме се Алибег подиже са heнарића, на коме је сједио покрај џериза у авлији, те заповиједи слушкиљи, да му донесе џубе. Кад му слушкиња џубе предаде, прегрну га и упути се опанчареву дућану, непрестано гунцајући и хесабећи, колико ли ће му опанчар дати новаца у име половине добити, јер није друкчије могао ни мислити, какав би иначе и био »важни разговор» изим да се раздијеле. Путем се је и љутио и веселио. Љутио се је, што је мислио да је опанчар закурлао, па да га с тога и позивље да се раздијеле, а веселио се је опет, што ће, по његовом мишљењу, кроз кратко вријеме имати добре добити, а такођер и главницу назад примити. — Овако размишљајући, дође до дућапа. У дућану је био сам опанчар и кад је овај видио Алибега, да му се приближује, узме у руке некакав папир и оловку, почне којешта по њему шарати, што је преставио Алибегу као рачун, и ако није знао ни слова заметнути, али је добро знао и то, да Алибег зпа управо као и он.