СРЂ

— 786 -

— »Селамун алејкум!« огласи се Алибег пењући се на ћефенак. — »Алејкумус-селам ве рахметилах«, одврати оианчар. »Бујрум! Ево ја таман рачунам, јер сам зиао да ћеш доћи. Баш сам сад свршио. — Знаш шта је? видио си оиомадне оног швабу, hito је овдје сједио. Ево ми пише, да му направим 50 чифта опанака, и да му их одмах пошаљем. — И зиаш шта још? ама се добро чувај, ово што ћу ти казати, пека остапе у теби, кб у тикветиии. Пише ми бива швабо, да му купим 10 ока духана, па ће ми га платити по 3 фор. — Ја сам сад баш рачунао, те и око опанака и око духана имао бих свега харча 85 фор., јер ме ue би стајали опаицн впше од по 15 гроша а духан по 1 фор., то би онда ми добили 145 фор., па брајко си ми драги, кб једни по једии. — Ама шта ја ово све казивам. — Него зиаш шта још? Ја имам осим ово сермије, — 65 фор. што смо добили, а ти мн још дај 20 фор. иа ћу отићи у Хамзиће, купићу духан и робу, па онда доћи, да израдим с колајлуком нафаку. — Сад ми брате кажи, хоНеш ли ми ти дати, али ћу ја у другога зајмити.« — »Ех, ех! Ти добар чојче, ]а бих ти дао, кад би требало и три нут толико. Ево баш немам уза се него двије десетице, nli ти их, па богме добро гледај.« — »Џанум«, рече оиаичар »ја ћу гледати, али се и ти добро чувај; немој ником ништа казивати, јер би ме могле финанце уфатити. — »Зато се не бој,« додаде Алибег »ја ие ћу никоме, шутићу вала ко заливен.« Кад су у овом разговору били, пуче топ, мосгарски гласиик поднева, и Алибег оде кући па ручак. Око једап сахат по иодне, опанчар у истину оде у Хамзиће са пријатељем Арифом. У Хамзићима Бог би га зпао шта је радио; јер кад се повратио, није донио ни смлака на себи, а путем је изгубио и један бијели тозлук, Од кахад је отишао, иа док се је повратио, прошло је свега око 15 дапа. Алибег је кроз цијело вријеме кб на жеравц био, бринући се о онанчару, да га не иоједе.