СРЂ

— 791

52

„А Бог ди дао, је ли све оно твој виноград, што је испод рне, па до .оне лужинетине?" „Погодио си, јест све. Она пола, што је боља лоза на њој, моја је сваколика; а она друга што је слабија, моја је земља, али је туђ трс." Баш кад су у овом разговору били, ступе на поменути виноград. Старији, у ком сте можда познали Алибега, ходио је крајем и мјерио корацима виноград, а млађи, разумије се, опапчар сио је под рпу џубрета и мислио : како ли ће се све ово свршити. Прије два-три дана рекао је Алибегу да му је дужан 35 фор., те да му се жели одужити, али да нема чим, него да има вииоград у Орлачким Парама и да ће му га продати, ако се погоде, па да му од куиовине одбије дуг. У први мах се причин.а, да је то све дошло од кајања, али ћемо зорније погледати, да видимо шта се под том образином кајања крије. Опанчару је нестала пара, има нешто имања, па га треба урадити; новаца без камата не може наћи и ево његове основе : Овај виноград, на који је довео Алибега, у истину је његов, али само лошија половица са туђом лозом. Што се тиче боље половице, то је рахметни Мухамедагине дјеце, док је — и било згрнуто на ледини сасвим трећега винограда — туђе. Овај исти (свој) виноград је нудио једном трговцу за 20 фор., трговац му давао 15 фор. и пијесу се погодили. Чули смо како је почео, а сад да видимо, како ће свршити. Алибег је премјерио корацима цијели виноград (обје половице), просумао џубре, те кад је сву своју куповничку дужност учинио, дође до опапчара, сједе и запали цигар. »Е па шта велиш, пријатељу«, упита Алибег „колико ћеш ми тражити за њ, иа да одмах нрекинемо." „Сто и четрдесет форипата, ни паре мање." „Да ја теби дам равну стотину, па ћемо одмах сјутра на такрир; 65 фор. готовијех а 35 фор. од дуга." „Ја ти кажем, за сада ии наре мање, а ти ето дођи и сјутра у дућан, па ми кажи, како си се смислио." Па добро. Ја ти сада не могу дати више, а како ће сјутра бити : Аллах билур." „Онда хајдемо, па ето сјутрашњег дана, а ако било хаирли, и погодили се", рече опанчар, а у себи помисли: „мојси"!