СРЂ

— 792 —

Устали су и отишли. Сутрадан зовне опанчар кахвеџију Арслана и почне му шапутати на ухо, што је Арслан увијек потврђивао: добро, хоћу, на таман и т. д. као да на телефон слуша, па се, који говори, не чује, а он одговара и чује. Исти дан око нодне дође Алибег у дућан. Кад му је опанчар намјестио мјесто, наручи ибрик кахве. Кахвеџија Арслаи донесавши кахву, извади иза силака 20 фор. и иокучивши их опаичару рече: „Ето то Хаџи Фисуф ага шаље капару, ако ћеш дати за 120 фор., а ако пе ћеш, оп не да више." „Ево Бога ми, Арслане, таман сад годим са Алибегом, па не знам шта ће он рећи", рече опапчар и окрете се прам Алибега, који је изгледао намрштен као жедан вб, јер је осјетио да има копкурепта. „Ја ћу ти дати 90 фор. и халалити дуг," одсјече Алибег и нодиже се на поге. „И ја дадох" кликну опшчар; „волим вјеру| ми,оиеттебп да је >и ниже 100 гроша, него другом; а знам, да ћеш ми и одселе бити добар пријатељ." Тад Арслан у име мубарека допесе велики ибрик, за који добије од Алибега 5 гроша, а од онанчара одма сјутрадан 5 фор. Онанчар прими 10 фор капаре и послије подне уговорише такрир, јер је била сриједа. Такрир је у истину био послије подне, онанчар је примио остатак од 80 фор., али је и Алибег кроз неколико дана дознао, који је његов „прави випоград" — ну било је касно. - ; У Мостару, Маја 1902. зе Епиграм Зашто Златка у злату се бани, И не мисли што је била лани? — И муха се златна роји и бречи, Док се с нова на нечист намечи. •Ш* ЈЈЊ.