СРЂ

свога круга рада, него, напротпв, врши евоју дужност. Овчаревнћ, који се непрестапо врпољио док је љекар говорио, прнмјетио је на то, да се још пнје родно тај који ће н.ему да »соли памет«, да он иије тако луд да под мијешаљем у полнтику мисли то »кад доктор прегледа стоку«,' псго што*еав паметан свијет зове бавнти се политиком. ЈВекар се сгао бранитп обраћајући се осталнма да му одобре, а Овчаревић да искочи из коже. У тај мах, за срећу свијех гостију, уђе Лаза. Пошто се пввигш iiito су чекалн на љ, позва их да поснједају за трпезу. Добро је уочено, да човјек с празннјем стомаком друкчије мисли II говорн него с пупијем и да је прије јела спремнији на свађу него послије јела. Тако је бар судећн n'o' Мнлошевијем гостпма. Док су' сједјели у опој сухопарној соби, у коју није доиирао прпјатан мирис из кухиње, ређала се увриједа за увриједом, као цигара за цигаром из иохабане дувапкесе домаћинове. Чим спазнше пред собом, на дохвату, napv што се дизаше из чннпја, с мјеста пх остави ратоборан дух и почеше уступатп мпога своја права, само још тврдоглавп Овчаревпћ хоћаше да остане у длаку' онако како он говораше. Најзад, кад увидје Да је ућуткао противпнка п да се rmko внше пе обзире па његов говор,' стаде замјератн јелпмЈа. За тијем му се не допаде' вппо; унраво хтједе 1 само да- нзазове љекара, пе бп лп се овај упустпо v препИрку' d v 'oiio 'm :: што j'e заиста спадало у специјалиост Овчаревпћа. Алн му ее ннко не бдазва, и оп ућута, попгго се пздера на жену: »Докле ћеш, ако Бога зпаш!«, на што опа поцрвепп, а Лаза је узе v Заштпту. 'У тај мах Милош говораше о једпом свом иознанику, који необнчпо много једе, па је опет »сув као трска«, и обрати се тасту, да му објаснп: је ли таква нзјелица у нормалпбм стан.у. Овчаревпћ не даде времена љекару да одговори, наводећп као примјер свога стрица, за кога свак зпа, да је могао изјесги цијело печепо прасе »као ништа«, а да је при* снем том дожнвио Дубоку старост. -За тпјем ударшпе у шалу,' па о једндм отпуштеном чпповпнку, п ко зна докле бп Oriit тако, о једпом ручку, прелазплп е приједмета па прпједмет, без увриједа. без свађе, да Овчаревпћ^ који'је по дубоком увјерењ^'Ш&гове жСПе рођен за кавгу, не поЧе говорити о натрнотизму иа свој