СРЂ

начин, тако да се Лази учини његов говор као накосно изазипање. i , : -,\п — Оставп! оставп! викиу Овчаревпћ млатајућп објема "рукама. Ништа ми Срби ue умијемо! Мп продамо Шваби гуску и Шваба изједе месо, а нама пошље иерје, и ми за свако 'hepo више дамо iiefo што смо добили за цијелу гуску. — Не ће бити баш тако, вели марвени љекар. -- Тако је, иа жалост, тако! виче Овчаревић. Нама če Швабо смије у брн, а има право. Та за Бога, mii плаћамо неколнко динара за једно са свијем обично гушчије перо! — А ко те тјера^ да купујеш пера? нашали се љекар. — Ко ме тјера? одговара Овчаревић, накосно се смијешећи. Дапас.је мода да се за шешнр задјеие перо. Је ли што нрешло »отуда«, дај овамо! . . . жалосно! . . . зло! . ,Ј1уд је овај Haui свијет! заврши он, као сам себе тјешећи. i - r— Луд је ©вај наш свијет! понови љекар с иронијом. —- Да је све зло само у тијем перима, и Боже номози! веЛи вветислав; зет Милошев, прииосећи чашу устима. Лако б"и се оно лијечило .'Г. али на жалост! , . — Какво зло? шта је зло? пита љекар, уздржавајући'ce од смпјеха. ■ •' ; 'Иа"бло! одговара Светислав, као чудећи се таком Иитању. Зло од кога сви патимо. И искапи чашу : . Не зна.м ја онет то паше зло^ вели љекар. 'КажИ ти мепп: ; у чему је то зло? Ето, [а пе видим то злоГ п Заопрцали сте! зло, зло! Деге, покажите ми то зло. — Зло је, господине мој, умијеша се Овчаревмћ, у томе iino мн не умијемо да чубамо својб, а примамф туђе. Зло je, госћоднне мој, што смо свн мајмунп. Ми смо 'пај прије све друго, па тек опда опо што треба да смо. Ми нијесмо патриоТе. Ми смо некакви изроди! — Молим вас, примјети Лаза с оном несигурношћу у говору, кад мислимо противурјечнтн опаком противПику, молим вас, слажем се с вама у том да зло постоји, али не налазим да је зло тако страшно као што се обично хоћечд#'представи. -•r tiv, — Шта ти налазиш? нападе га љуто Овчаревић. Ти си још жутокљун, ти не знаш ништа.