СРЂ

— 26 —

— Али, молим вас, поче i-a ново Лаза, какво зло видите у онијем перима и за што нам се туђигш смију у брк? — Ето, не разумијеш ништа, а хоћеш да се мпјешаш у свачији разговор, вели Овчаревић у свако доба сиремап за одбрану. Ја сам тијем хтио да кажем да mii ие умијемо да се корисгимо, а има толико прилпка. Што се та пера не би израђивала у нас? за што их изпоспти из земље, иа иотом опет враћати овдје? И то је само једап ирпмјер, а пма их стотинама!... Треба подизатп домаћу радпност Наша је земља слаба у том погледу. — Тако је, рече љекар озбиљно. Земља је у толико јача и богатија у колпко је у њој развијегшја домаћа радиност и индустрија. Само, како ће се до тога доћи? Како ће се, мислим, доћи до домаће радиностн и индустрије? Да лп је за то довољиа само добра воља п ови празпи разговори? — Добра воља, дабогме, оцговори Овчаревик с ужниањеад uitq му се указа још једиа прилика да искаже своје свијем присутнијем већ нозиато мишљење о српском немару. — Добра воља, дабогме! Али те добре воље, на жалост, иема, нема, баш нема. И прегалаца нема. Све се нешто очекује — не знам одакле?^ У се и у своје кљусе. Али се го заборавило. Може ли ко са стране нама да помогпе ? Не може; а и да може, не ће. Сваки гледа своје интересе. Само ми то не зпамо. Ми хвалимо све што је туђе, а кудимо своје. Ништа нам се у овоЈ земљи не допада, баш ништа! Ни говор, ни обичајп, ни ваздух, ии свијет! Много нам заудара гуњ и базде опамдн . . . А ко је за то крив? Ми самн. Ми пошљемо сина у туђину, и онда, иаравно . . . Ето, кажите сви по души: да ли би ико рекао ,да је Лаза еин Милошу? рече на један пут, без околишења узимајући оно оружје што не промаша и као радујући се што је тако брзо ступио на земљиште које је под јаком заштитом. У соби је била полутама, јер су због јаке припеке билп спуштени завјеси на прозорима. Кроз пукотине на вратима и рупе на завјесима продирали су сунчани зраци правећи сјајне млазеве. Чуло се одмјерено куцање старинскога сахата и цвркутање канарине у сусједнрј соби. Слутећи шта ће наступити услијед тако наглога обрта у говору Овчаревићеву, под изговором да му је врућина и да је