СРЂ

— 27 —

навикао послије јела да прилегне, Светислав хтједе да напусти друштво; али га задржаше. Милош, кад чу шта пита његов сусјед, нехотице дохвати пуну чашу пред љекаром, па је попи на душак. Он појми да је избио час, кад мора да се подигне застор испред иеизвјесности и баш у том тренутку, кад Овчаревић већ даде знак да се застор днгне, он увидје, да је требало на други пачип расправити питање о Лазиној женидби, а никако пред Никодијем, пред Светпславом, пред Овчаревићем, пред људима којијех се женидба његова сина баш ништа не тиче. И киван на самога себе, од љутине засузише му очи. Никодију такође бјеше нелагодно и са сажаљењем погледа нај прије Милоша, потом нападнутога, на кога ће се, неизбјежно, осути плотун пријекора, утјеха, савјета. Једини Овчаревић владаше собом, у пуном смислу те ријечи, и с охолијем изгледом човјека који сматра себе за непогрешна и мисли да је нај позванији при изрицању иресуде, са задовољством погледа све редом, осим онога кога постављено питање пекну у срце. — По чему то мислите? запита Лаза. — По свачем, одговори дрско Овчаревић. Све је у теби и на теби ново, нема ни трунке онога што је у твојијех родитеља. Ето, ти знаш врло добро како твој дјед и твој отац воле туђипце, а ти их браниш, ти си уз њих, они су те изопачили. — То није истина, брани се Лаза. Ja'Tlx мрзим можда више него они, јер сам имао прилике да их познам... — Баш за то! баш за то! прекиде га ОвчЈаревић. Боље да их нијеси познао. Боље би било и за тебе и за твог оца. Говорио сам ја Милошу: не плаљи ти то у туђину, не пуштај ти то од себе, кајаћемо се. Не вјерује ми. А ето какђ се сад уаспио. Тако сам говорио и Стојану — ви га знате — и он послао сина у свијет, да се наображава. А лијепо су га тамо научили! Још само што није оцу здерао кожу с леђа. Сад нема ништа: грицка корке и отплаћује дугове свога сина. Тако му и треба! А све то могло је да се избјегне, али у своје вријеме. — За што ви мене упоређујете с којекиме? рече Лаза увријеђен. 1 — Немој се бранити! поче на ново Овчаревић. Немој увијати! Ко признаје пола му се прашта. И ти си такав, и ти нијеси умак'о далеко од њега. Сви сте ви подједнаки.