СРЂ

— 73 —

Вук у Дубровнику и у Еотору. (црцоићио М. Сарделић). Позиато је, да се је неумрли Вук дуже времена бавио у нашим етранама проучавајући српски језик. Добротом г. проф. Ф. Менчика, кустоса дворске библиотеке у Бечу, могу приопћити ово Вуково писмо Копитару: 17 У Дубровнику 29 Јануар. 835. Високопочитајеми пријатељу! Благодарим Вам на писму вашему од 5 дек. пр. г., и на свему, што сте ми у њему гглсали. Сад једва чекам, кад ћете ми јавити, шта вам Г. Кеппен за Саву*) пише. Ово вам писмо шаљем по Г. Димитрију Момирови^у, Рускоме чиновпику и каваљеру, а моме земљаку и пријатзљу. Увјерен сам, да би сте му ви и без писма мога у свачему били на руку, да види, што је најзнатнИје у Бечу, и у свачему осталоме, да бисте га, као иноземца у непознатој вароши, поучили и упутили. Г. Момировић полази одатле управо у Питер**); зато може бити, да бисте Г. Кеппену по њему што послати могли. Ја сам се у Котору био разбољео (од назебе путујући из Дрне Горе), и не имајући онђе никога управо свога, дошао сам овђе Г. Гагићу, који ме је својски и пријатељски примио у своју кућу, и са свачим старао се, да оздравим, као што сам, фала Богу и њему, и пооздралзко. Док још боље оздравим, а у том и прољеће док се још ближе прикучи, мислим се опет вратити у Боку, која је за језик наш најзнатније мјесто у цијеломе народу нашему. Кад ми успишете, за сад ми писма шаљите овђе у Дубровник. Г. Гагић поздравља вас љубезно. А }а с истиним високопочитанијем остајем ваш дојакошњи Вук Стеф. Караџић. *) Милутиновића. *1 Петроград. Да ли скраћеио ?

Y