СРЂ

— 56

Може ли сваки постати наравствен? — Д. Оболенски Нај важније гштање о практнчној наравствености јесте: може ли сваки човјек постати наравствен и у каквом облику ? Савремени философи моралисте пишу о наравственостп огромна дјела, али о овоме питању ни ријечп не помињу. Они расправљају о томе, како произлази и како се развија морал као и у каквом се облику појављује — управо, у чему се састоји моралност ; но сазнавањем тога ми задовољавамо само нашу радозналост. Међутим, ако је наравствени и добри живот благо, то нам је прије свега, баш ради тога блага потребно да знамо, како ћемо од сама себе створити наравственог п доброг човјека, како ћемо поступатп па да дјеца ностану добра и наравствена и, ако је могућно, да и својим ближњим у том погледу користимо. 0 томе није нико говорио, до само моралистеј који нападају на сувремену науку о моралу, паглашујући, да од испуњавања или неиспуњавања извјесних наравствених прописа зависи, да живимо рђаво или да нам живот буде срећан. Ну, свакако, то је мало. Многи и без тога знају, шта значи постати бољп или гори, али не знају како се постаје бољи под утицајем навика и наслијеђених особпна и средине, у којој се човјек находи, и нородице, што све скупа стоји па путу јадног и бесмпсленог живота, и тражи да се тнм жељама и тежњама покоравамо н да им сљедујемо тамо, камо нас наврну. Тада се у помоћ притпче савјетима не испитујућп душевне моћи, јер је сва иесрећа у одсуству воље, која је врло слаба, да би се ненаравствен човјек могао одржати на човјечанској висини. У том су случају ученп људи: љекари, психијатри, физиолози много човјечнији од моралпста-философа с тога, што они одмах траже средства за исцпјељење паравствених и психичких недаћа. Психијатар пикада не ће казати болеснику са слабом вољом: »то је штетно, не чмпи то!«, већ тражи средсгва да појача саму снагу воље. И благодарећи томе, у науци, а нарочито у научној психологији и психијатрпји, добивено је много истина, које скупа дају човјеку јако оруђе за одређивање своје воље и поступака путем, куда га упућују ра-