СРЂ

— 109 —

раше извор суза, у којима би било мјеста за тугу цијелог свијета. Оне сваког дана све већма увиђају да тако више не може да иде и да ће ово стаље да створи пропаст, у коју ће поред себе гледати сурвано и невино дијете. И тада, пренуте овим мислима, гледаху дијете и питаху се да ли је оно криво за тако злокобне посљедице и да ли oiio треба да испашта за то, што правда палаже, да он страда под кривицом, коју је туђа подлост створила. Па и та подлост зар не нађе никог другог да обори, до њега, и зар више нико не бјеше толико храбар и племенит, до он ? Па сад страдају сви, па оне и могу, али ово невино дијете, које треба да се школује, храии, одијева и изводи на пут. да будућност крчи и не баца клетву на своје стараоце за учињену немарност.... и тада зајече, тужно зајече, па куну судбу, свијет; па се од овога часом расиламти јед у њиховим прсима, а поред њега мржња тихо нарасте, а у снасиним мислима помисао невјерства, јер не зна како другачије да тумачи ову одбрапу... и тада купу све, па и њега, јер им је оп тад крив за све ! и онда забринуте погледају у празну собицу, у издрто рухо и у очи једна другој, па се тада у погледима појављају изрази пуни сумње, који преносећи се на дијете иретварају се у страх, кочећи се од немира. И опда их на један мах плач облије, а у мислима искрсне лада и повјерење, и тад размишљају о том тренутку напада, и што дуже мисле, све им већма ишчезава сумња и страх, а слика његове појаве поста^е им све јаснија, и тада куну себе и своју пренагљеност, па сву жељу и благослов којн може очајна љуба и ојађена мајка да пусти, шиљу своме љубимцу! Алн и овако не може вјечито да траје, ова забринутост у мислима прелази у махну, у опасну махну, која деморалише цијели дом и која постепеио подрива темељ љубави, коју дијете треба да осјећа према оцу, жепа према мужу ; али како да се спријечи и ко ће да уклони ту ужасну нрепону што се поставила на путу њихове среће? А та је нрепона тако велика, да је оне тако немоћне нијесу јаке да уклоие ; и онда код ових мисли застану, па тренутно мислима прелете цијелу прошлост и учини им се тада, као да те препоне не би ни