СРЂ

— 114 —

— Марко је долазиО; да моли за опроштај, али... Оне дигоше главу, изненадеа их радост чисто оживи, оне обје упиљише очима у њу и чмсто иогледима захтијеваху да продужи. — Али, продужи она, он је опет онај стари, у његовој молби нема ни трага за опроштење, но иеким чудним начином нови захтјеви. Ах, он је тако гадан!... гадан!... и по лмцу јој изби неко модрило, она гледаше у земљу, као да се стидп сама себе iitto то говори. Оне слушаху ове ријечи и чудновата замисао сгворн се старој у памети. »Како би било да ово средство послужи да се дође до циља? Пут је рђав, али су посљедице племените! Жртва је велика — али зар опе ие подносе тако велику жртву због ње? Њино очајање достнже врхуиац, а њеио he v зачетку угинут, збрисапо времепом. Оиа he се удати —- а шта само не крије брак? Он је њу задужио, оп је рад ње довео до тако грозиог очајања мајку, жепу, дијете и себе — а она пе he никог до себе!... Зар у овој одлуцп попуштања, не би она била илеменита жртва? Зар она не би у њиховнм очима блнстала као најдрагоцјеннји камен, чији сјај блиста п опда, кад најгушћа тмина почпе да гуши његову моћ? Зар она не би иостала тако велика, тако сјајна у њиховим очима, ма грижа савјести поиуњавала сваку искрпцу њеног схватања о поштењу, и зар опе тако испуњене племепигом захвалношКу према створу, који приноси жртву ноштења, не би биле у стању да је тјеше и повраћају наде онда, кад посљедице њеног рада створе њен пад? Она је и сад часна у њиховим очима, али тек каква ће изгледати тада, кад за љубав племепитости, буде припијела на жртву своје поштење. И ове мисли савладаше стару, те, потстрекнута оним тренутком састапка са сипом, увелича своје наде и све се у њеном бићу претопп у неку чврсту, чудновату' одлуку, која треба да послужи као ирелаз преко ужасне препреке пут спаса. И створивши у мислима цио план састанка, у том тренутку заборави на све, чињаше јој се у том тренутку васколики свијет ништаван према срећи своје куће, па још оштри снахини погледи, пуни неповјерења и захтјева, повеличаваху јој ову мисао; и она, гладећи Миципу косу, шапуташе: