СРЂ

— 208 —

PJESNIŠTVO.

Три пољулца.*) Три пољупца дао сам ти, И сад ми се чини као

Три си мени дала ти: Ко је тада био блажен, Ка' блажени бјесмо ми?... Та нам срећа изненада Пала као с неба дар, Да Hft малко одум'јене Наших прса тајни жар. —

За устанца твоја та Да ми усна прионула, Да ти усне пијем ја. 0 медени ви пољупци, Силна ли је ваша моћ; Хај! када ће, кад ли брже Опет срећна згода доћ:

Да пољубим мила уста, Да ме она љубну тек, Ма усна ми за те усне Прионула на у-в'јек! — ж Pusti dvori. (balada)

Zbogom ostaj, drago lane, Milosavo, čedo zore, Polazim ti na Mlečane Na daleko Sine more Žestok će se bojak biti, Brodovi će propadati, Krvca će se silna liti, Brat za brata ne će znati.... Ja se uzdam u desnice Neretjana moji' bojni', Osvjetlati da će lice U krvavoj ovoj vojni....

Vratim li se zdrav iz boja, Bićeš moja istog dana. Poginem li, dušo moja, Ti ostani neudana! Zbogom poš'o Branislave, Moja nado, hrabri bane, Neretjanski gordi lave, Koj' se dižeš na Mlecane.... Pogineš li, mili bane, I tad ću ti vjerna biti, Pregorjeću mlade dane Drugog ne ću ja lubiti.

*) Ово je још нештампана пјесма пок. Ј. Сундечића, коју је с њеким другим пјесмицама из збирке његовијих љубавнијех пјесама био послао некадањем „Sloviucu" с примједбом: „да је чистима све чисто, а нечисти нек имају још и више повода да се жаре и блазне. Бог им, а памет им!" — Уред.