СРЂ

*

— 194 —

или на које друго мјесто, већ би дошавши кући сио одмах до жене, која би шила до позпе иоћи; појео би, држећп Милапче на кољепу, свој пасуљ зимп, боранију љети, па би легао у кревет. Један од његових другова, нека усијана глава, пастојаше да га увуче у социјалисте, други му опет улијеваше у главу њека републиканска начела, али он одбијаше и једпог п другог, јер помишљаше на своју лјецу, о којој, у случају какие његове несреће, не би имао ко да се брине. Још би му и то требало, да га стане петљати полиција! У осталом оп није ни био подесан за таке ствари и није бпо никакав прпјатељ социјалиста. Поштен Србин, волио је свој народ и огаџбипу н поред све своје биједе често размишљао о судбпни српскога иарода. Добре и благе ћуди, предан пеумитној својој судбини, мишљаше он, да тако ваљда мора да буде и да треба човјек да се бори на свијету за свој насушпн хљеб. У осталом. зар он није имао поред себе прнмјер вјечите и храбре ресигнације? И посматраше с неизмијерном тугом блиједо, онало, мршаво лице своје жене, која се увијек осмјехиваше осмијехом жепе на умору, која се труђаше неирестано и никада пе тужаше. И кад би се сјетио оиог дана, кад ју је нрви пут видио и заљубно се у њу, кад би се сјетио опако свјеже, здраве, веселе у њеној лијепој, шареној, љетној хаљини, потекле би му сузе, и ои их не би задржавао већ би их пустно да теку низ његово поцрњело сурово лице. То бјеше једини знак бола, који се могаше примјетити на том сиромашном алн храбром човјеку. Неки пут би га жена носматрала, погађајући какве му се мисли врзају iio глави, па би му се осмјехнула својим вјечитим мелапхоличним осмијехом, оставила би часком па страну рад, да му ушије дугме на капуту, закрпи паиталоне, па би тад опет прегла на свој неблагодарпи посао, замоливши га прије тога благо, да умири Миланче, којн се баш тог часа разбудио и почео да плаче. А кад би изјутра пољубио редом дјецу и жену, и отишао на посао, она би часком оставила рад, умила и обукла дјецу, раздијелила сваком по комад хљеба, заложила се и сама, почистила и спремила на брзу руку собу, н онда наставила рад> уморна, изнурена, згурена, да је мука било погледати.