СРЂ

— 19о —

И док је машина радила, скоро без престанка, радиле ejи њене мисли. Она се преношаше мислима у прошлосТј у доб£ када бјеше још дијете, кад је живјела код ' својих родител>а, занатлија такођер, с браћом и сестрама, који су сви зарађи- % а < ј вали, те се у кући не осјећаше оскудица. А и она тада при- ' /-'-к вријеђиваше и својим уштедаМа куповаше себи хаљине, наките и остале потребе. Још у младим годинама бјеше се заљубила у Пера, он је запроси у родитеља, доцније се узму,'и ако 1 је' он био нрилично старији од ње. Задубена у тим мислима и слатким успоменама, које се тако јако кошаху са садашњошћу, она не престајаШе бкретати ногама машину, и рад све више и више примицаше се крају. ' Из тих успомена прекидала би је по неки пут дјетиња свађа и вика. Онда би им она викнула: — мир, дјецо, па бп опет наставила свој рад и пренијела се у прошлост сјећајући се>' како је свог Пера први пут угледала на »Занатлијском балу« у новом одијелу. Чим ју је спазио, одмах је њој пришао, ангажовао / је за кадрил, разговарао доцније с њеним оцем, братом и' био са свима љубазан тако, да су га сви завољели. Послије тог дана виђали су се и на другим забавама, недјељом на пиву код »Такова«, у народном орфеуму и т. д. Најприје je' ночео добацивати о Женидби, док на посљетку не открије најприје њој, па послије с њеним пристанком и оцу, његову намјер^ На мало дана послије тога био је прстен. Она је затим спремила свој мали мираз, намјештај за собу, посуђе закухињу, и' вјенчање се обави на јутрењу, сасвим скромно. Ох, како ćy били тад весели! Како им изгледаше лијеп, пријатан њин мали стан! Како ли се она осјећаше срећна идући под руку са сво- s јим милим Пером. Тако проведоше они сретно пуних седам година; најприје дође на свијет Душан, на Ружица, а кад бјеше трудна с Миланом, Петар се разбоље од тифуса. Та болест баци у невољу ову сироту нородицу. Родитељи јој бјеху умрли, браћа и сестре разишли се које куда, а она оста сама с 6о- ' лесним мужем, са двоје дјеце- а још норед тога и трудна. То бјеху тешка времена! Болест је трајала шест мјесеци, али она не допусти да муж оде у ббницу на лијечење, већ зваше љекаре кући и потроши сву уштеду од седам година.