СРЂ

— 196 -

Дође ред на мираз па на адиђаре, док најпослије не продаше добар дио намјештаја и еелећи се од стана до стана допри јеше до овог буџака. Порођај је био услијед претрпљеног јада и страпаца врло тежак. Онако слаба би принуђена да доји дијете, јер средстава није имала да га даде на дојкињу.' То јој на посљетку сасвим поремети здравље. Нрије три мјесеца поче пљувати крв. Али је крила од мужа, да се не би препао. Он бјеше услијед болести изгубио своје старо мјесто, и сада се морао примити једног мањег, гдје је зарађивао толико да може платити кирију, набавити дрва и нахранити пројом и пасуљом своју породицу. Она се онда обрати у град управи за израду војпичког одијела, добије рада и поче шити код куће. Али јој то шкођаше толико здрављу, да осјећаше како је боле све кости. Од неког времена рад јој није шпао од руке, те услијед тога и зарада је бивала све слабија. Морала је сваки час прекидати посао услијед бола, који је осјећала на лијевој страни. Да се одмори, узела би на кољена Милана и Ружу, љуљушкала би их, а поток суза тецијаше јој на плаву и кудраву дјечију косу. Затим би их спустила на земљу, препоручила им да буду добра, па би наставила рад. Душан, најстарији, врло бистро дијете, стао би до мајке гледајући је како ради и прекидајући ћутање сваки час каквим питањем. Тако је он волио своју јадну, бону и добру мајку! Његово дјетиње срце стезаше се од бола гледајући је блиједу, згурену, скоро остарјелу, гдје с муком једе и тешко и мало говори, гдје му се осмјехује и глади својом мршавом руком његову кудраву нлаву косу. Колико ли је мисли прелазило тада преко његове дјетиње главе, колико ли је чудних планова правио он! Како је жалио што није већи, да може да ради и одмијени мајку у раду, и да је не види више нагнуту над машином у њеној танкој, изблијеђелој и закрпљеној хаљини! Има нешто што дјеца појме, а то је биједа, тако је и Душап појмио биједни положај својих родијеља, али није очајавао у својој безазлености и својој дјетињој вјери. — Видјећеш ти, мамо, кад ја будем већи, како ћу радити Имаћеш ти онда свега у изобиљу; лијепо одијело, дебео јорган на кревету, јаку обућу, доносићу кући кромпира, проје, хљеба! =ч-