СРЂ

— 536 —

там, ћути упорно, па ми за тим каже, да јој одавна није тако добро али молим вас, господо!...« и показа нам пут. Преко уских прљавих степеница западосмо у лијепо обијељену собу, расвијетљену су два мала прозора, у којој гораше на старинском камину весела ватра. У једноме ћошку једноставан стб, а на њему књиге, женске трице и јабуке; поред њега удобни и старински диван, а према уласку висока, широка постеља, на којој почиваше Данка. Чини ми се, да ме старица престави падодавши неколико комплимената на мој рачун, и да нешто рекох ; чини ми се, да се мој пријатељ удаљи, пошто ми нешто шапну; чини ми се такођер, да старица изађе и опет се врати, па опет изађе; али све те појединости блиједе, кад се сјетим оне слике, онога лица, а поврх свега оних очију. Ја видјех заиста нешто, што у свом животу никада видио нијесам, а по свој прилици и не ћу. У бијелој као снијег кошуљи сјеђаше она на постељи, закопана у јастуцима, као да свакога часа очекује некакву пресуду. Блиједо, дугуљасто као од воска млијеком преливено лице, са свим особинама јужнословенског типа и с лаком примјесом талијанског духа, који се особито истицаше на дрхтавим усницама, удараше у очи у контрасту са црним витицама њезине косе, на којој почиваше глава. Из њезиних такођер црних, премда спокојних и умилних очију, избијаше нешто звјерско, нешто демонско. Оне приповиједаху нешто, али очекиваху много више. У њезине мајке бијах опазио исти поглед, али док овај бијаше испуњен свакодневним бригама и љубави за кћер, дотле Данчине очи свјетлуцаху неком надом и неким очекивањем, о којем вишаше цијело њезино биће. Њезин осмијех, огледало прошлог радовања, бијаше скоро угашен, а ипак се смијаше, њезипо се читаво биће смијаше, кад поглед пратијаше оно очекивање, које она пред собом тако чисто и бистро гледаше. Њезин танки глас, који тако немило у срце продираше, и који се обично код сушичавих опажа, бијаше благ, миран, мелодичан, и ако си могао примјетити, да може сегнути до највеће висине. Је ли Данка била лијепа ? На ово би могао одговорити само онај, који би површно мотрио онај израз и оне очи,