СРЂ

— 647 —

Прост је начин рада у овога пјесника. Он згрће отрцане ствари којима се ни један од нас не би смио послужити. На примјер, његов се магарац љути на цјепидлаке, гимнасије, нејасна предавања која заглупљују дјецу; он грми против књига. нарочито против дебелих књига, много кривљих, изгледа, од малих књига; он чита предике против положаја који заузима маса према генијалним људима; он, на посљетку, са строгошћу суди човјечје понашање према осталим створењима, друштву и себи самом. Све је ово сумњиве новине, ја то понављам, а најгоре је што магарац не доноси никакву мисао, никакав закључак. Ми глибамо по највећем понављању. Само, умијеша се пјесник и пружи нам једно узвишено понављање. Најниже ствари узимају громовит изглед. Калино*) се поставља Исаијом. То би и сувише осредње вриједности било, да је то било просто речено; али, како пјесник казује ствари са изванредном надутошћу, то постаје апсолутно неприступно читању. Ја чикам једну жену да дође до краја. То је што упропашћује. Мислио сам да слушам Malbrough s' еп va-t-en guerre,**) како је свирају трубе страшнога суда. с француског превео Ст. Е. Павловић.

') Calino, личиост нз једног водвпља, која је играла наивну и ништавну улогу, п чије је име ушло у пзреке, означујући једног младића ништавне нрпроде. IJp. *') Популарна слична ппсма. IIp.