СРЂ

— 675 —

Jelena mu gnevno odgovori. Zar se na taj nacin ulazi? Bai'un je imao vlasi raščupane, krovatu u neredu, oči svijetle. Bilo je u negovom mukanu nešto dobrote vesele životine. I^utita si? rece on. Tri su dana, da se ne viđimo. I pruži ruku na posteju, dotakne se noge. Jelena skoci, pritegnu nogu natrag. — Pusti me, reče ona. Lijep način i ovaj! usklikne barun. Dragi mužu, govori se, kako si dobar, te si me došao naći poslije onoga, što sarn ti opravila. Jelena se ne udostoji odgovoriti. On dokotura naslona6 blizu posteje, protegne se na n raširenili noga, zijeliajući. — Dobar sam, reče on. Koliko sam dobar. — Jer imam ovaj glas, nastavi, jer imam ovu gubičinu od cefalutanskog vraga, jer imam na sebi vatru od ostrva, vi, lutke od sjevera, držite me sada za — liviti, za Dioniza, što ja znam! Gledaj, ti što si nebeski anđeo! da nijesmo dostojni dotaknut ti ni prst, ti si me prevarila, kušala si da mi dignu život, lutkiee moja! — Život? prekine ga Jelena. — Život, život! Ono petnaest hi]ada lira bjehu pitane casti za mene, i molim te da vjeruješ, i ako sam najgori tiran, da bili imao izgubiti cast, odmah bih bacio za nom život! Onamo! ti si moguće sve ucinila, da ne dobijem novac, razumiješ? Morao sam žrtvovati tri noći đavlu da ga dobijem. Sada stojim ovdje dobar кб jane. Diže se na noge, približi joj se smiješkom: — I volim te, srdašce moje. Ona ga odbi kretnom jednom. — Bojiš se od Cefalu? Onda se ne ide. Onima n<, ali tebi opraštam. Ko zna gdje se ide. Topim se u novcu, razumiješ! Ali treba da voliš svoga muža, gospođice moja. Ni kapi vina ne bijaše okusio; ali sreća u igri, duga bdijena, i, regbi, Jubav podavahu negovim ocima opojnu strast. — Igrao si? гебе Jelena. — Tri noći. Dobio sam dvadeset i šest tisuća i pet sto lira. Pošao bih rado u Aix sada kad sam raspoložen.