СРЂ

— 698 —

бивају превагу над латинскијем и свукуда отпочињу се са већим маром нацмоналне културне љиве обрађпвати. Рациоиалисте осамнаестога вијека никако се не спокојавају више с тиме да се младеж васпитава само по књигама и из књига; они хоће да васпитање буде реално т. ј. хоће, да човјек позна ствари и природу помоћу отшта. Модерна техника има своје почетке у XVIII. вијеку. Вјера у моћ разума пење се чак и на пријестоље. Јосиф II. аустријски цар, Фридрих II. пруски краљ и Катарина II. руска царица бијаху присталице рационалне философије и радо опћаху са главним представницима те философије Волтером, Лајбницом и др. У XVIII. вијеку појављује се и оптимизам; пеки философи учаху, да су сви људи од природе једнаки, и да би сви људи били добри и мудри само кад би код свију разум подједнако био развијен. Тако н. пр. Француз Хелвеције учаше, да би се са васпитањем и законодавством дала сва зла из људског друштва искоријенити; Лајбниц проповиједаше како ће се људство тек онда реформовати ако се васпитање како треба реформује, а Кант исповиједаше да само човјек са васпитањем постаје правим човјеком. У XVIII. в. никао је и филантронизам; један од највиднијих његових представника био је њемачки идеалиста и прослављени радник на пољу васпитања народног Бацедов. На разним мјестима подижу се васпитни устави називани филантропини; задаћа тијех устава била је да човјека васгштају, нобољшају, усаврше. Како се је с филантропизмом изражавала љубав к људима и ближњему у опште, то је са свим разумљиво што се филантрописте не ограничаваху на школско васпитање, већ усиљавају да одстране из друштва људскога све установе, које служе на укор хришћанској доброти и милосрђу. Не само што је нужно из школе одстранити претјерапу строгост и тјелесну казну, већ треба и законодавство да се измијени, да постане хуманитарније, па да са злочинцима и преступницима блаже поступа. Смртна казна треба сасвим да се укине. Што некоји људи гријеше и падају у разна искушења и зла, не треба њих за то правити одговорним, него само друштво, које се није о том побринуло да те несретнике васпитањем на нравилнији пут изведе. филантрописте први јаче акцеитују васпитање социјално. Песталоци са свим јасно