СРЂ

— Ш —

казиваху неки израз критике, и уета ее спремаху нешто да говоре... а свега тог нестајаше, као таласића у водн, кад их докопа снажан талас од Милапова погледа. Најзад једва проговорн: — Идите!... идите !... Па ми опет донесите оба заједно. Само назите, ви сте још млади и ако сте школовани, немате довољно искуетва, па лако можете прогријешити. — Ви реците шта не ваља! — додаде Милан озбиљно, погледа у шефа, чекајући да му што још каже, па кад овај ништа пе продужи, он узе акте, махну главом и оде, а шеф гледаше за њим зачуђено, мислећи: — Шта ме то уздржава, те не могу да му подвикнем као другом?! ■— И тада му дође па ум сва силина његова характера, јачина његове воље. По памети му прохујаше стотинама чиновника, с којима се оп играо, као водом на длану. Један његов поглед био је довољан, да их умири онда, кад бп опазио код њих неспокојство, што их он задржава у канцеларији дуже од прописаног времена за рад; једна његова силовита, са пријетећим писком изговорена ријеч, пресијецала је као сабља оно гунђање, које се из прсију мукло прокрада. Код њега су најпоноситији чиновници долазили са неком врстом страха. Ои им ји био еве и сва, он им је пријетио, говорећи, да им је он Бог!... И он погледа те друге чиновнике, како неуморно раде, не имајући времена ни да се погледају, јер осјећаху, да његов поглед почива на њима. Само Милан, заваљен на својој столицц са цигаром, гледа у акт, читајући га спокојно и безбрижно, као да он није ту, као да се његова власт не тиче њега. Дође му тешко, па онда жао, што га није, кад му је мало час ту био изгрдио, извикао се, као по обичају на све друге, па би он већ другачије сједио. И ова му жеља повелича вољу, да то извршп сад, али га нешто задржаваше од тог извршења. Не знађаше како и шта да почне. Свака стварчица, код које би га он радо закачио, наишла би на праведну отпорносг, попраћену са оним чудноватим погледом самопоуздања и см]елости, које он код других није до сад опазио, а од које сад зазире. Па кад не могаше то лично на њега да изврши, оп ттауми да му то преко другог да на знање и зато, припремивши се, прво тупим кашљањем и пребацивањем ноге преко ноге, узвикну: