СРЂ

класу, тиштила је највише господарска неједнакост. Док капиталисте и велики посједници живљаху у изобиљу и раскоши, дотле фабрични радници и службена класа људи уопште трпљаше највећу оскудицу и бораше се са страшним недостацима. Па онда какво чудо што масе народа европских у ночетку деветнаестога стољећа почимљу гледати на свијет и на живот песимистичким очима? Песимизам је нашао своје представнике и међу душевним великанима првога реда. Тако на примјер сва поезија бесмртнога и генијалнога лорда Бајрона кипти срџбом противу неправди и зала свјетеких; силно попут Бајрона протествује противу зала свјетских и Леопардв. Нарочито моћни дух Бајронов са својим болом, незадовољством и гњевом умио је да да силна израза општем расноложењу, које у свијету владаше. Бајрон је нашао у свима земљама, код свију образованих народа читаво коло пјесника, који су, премда не са оном плаховитошћу као он, опјевали или боље да речемо у пјесмама износили негодовања своје душе, која никако није могла да се измири са постојећим стањем ствари у свијету. Песимизам је нашао и међу философима своје поклонике; Шопенхауер и Ниче су најтипичнији његови представници у философији. Шопенхауер употребио је сав свој огромни дар да увјери све оне који још у овом свијету налазе нешто узвишено, лијепо и добро, како овај свијет ништа не ваља и како је живот свакога човјека без икакве вриједности, како је јадан и мизеран. Шопенхауер доказиваше како је људски разум слаб и како он врло мало може утицати на иокварепу природу људску. Код човјека као и код других животиња, учаше Шопенхауер, на првом су мјесту нагони и воља, па тек онда долази разум. Воља људска слабо се покорава суду разума; разум нема снаге да рад људске воље тако регулише, како би она увијек само добро хтјела и за добром тежила. Дакле карактер људски ни путем васпитања не може се много измијенити, јер развиће разума не дозвољава и побољшање воље; воља остаје вазда слијепа; она са нагонима (иетинктима) творила је и твориће увијек главпи хабитус карактера човјечјег. Charakter ist constant (карактер је сталан) гласаше Шопенхауер; забадава све школе, књиге, умјетност, наука: т ред свега тога људи остају мокварени, егоистични и зли; то им