СРЂ

- 738 —

Сјећаш ли се, пријатељу, замишљасмо је лијепу, и од тада, врло често, не говорећи никада о њој, паши су иогледи међусобно говорили, у највећем жалењу: »Да сам је био познао, ох! Нинета би живјела!« У Паризу. С Француског превео') Ст. К. ILib.iobii 1 i . Gr R U Ž. Topograflcno-povjesnicke bijeske (6) Vice Adamovića. VII. Vrijeme, koje sve ruši i hara, uništi doista gruški škar; ali divni položaj Gruža, negovo plavo i tiho more, negovo blago i zdravo podnehje privlače pažnu tuđinaca, te je sva prilika, da što je ovo pitomo mjesto prije crplo iz svoje obrtnosti, to će mu nedaleka budućnost nadoknaditi poradi carobne naravi hegova položaja. I ako danas Gruž ne broji više od 1074 stanovnika, ipak sva je nada, da će se u brzo taj broj znatno povećati, jer će se malo po malo Gruž spojiti s Pilama, te postati velikijem predgrađem Dubrovnika. Današni se Gružani bave obrtom i malom trgovinom. Oni se, ni po govoru ni po nošni, ne razlikuju od građana, s kojijem su neprestano u doticaju. Udobne kočije i omnibusi voze sad jedne u grad, sad druge u Gruž i na da]e. Ulaz u grušku luku otvara se upored s ulazom u Rijeku (Ombla), te se od Kantaflka pruža od sjevero-zapađa prema jugo-istoku do Batale za 1700 m. dujine, dočim se u širinu proteže za 500 m. Najveća joj je dubina od 27'80 m. a to odmah pri ulasku, u sredini pak najviša dubina dosiže do 16 - 70 m. Dno je posve dobro, a kraj je gotovo s jedne i druge strane

*) Les Annales Politiq;ues et Litteraires. 5 octobre 1902.