СРЂ

— 765 -

Za čas ne mišjah na Bizraarka ni na negovu ideju o jednom samom ministru odgovornom u gabinetu. Poezija, draga Jeleno? Sentimentaiizam? Gdje sam mogao dobiti tu bolest? Budi mirna, trajalo rni je malo. Rekoh sebi odmah, da male bijele ručice nemaju više posla sa mnom, te dovrših clanak s vatrom častohlepja koje ću pak trebati da ugasim za stolom. Ako ostarim i ne budem postao ministrom, učiniću se pustinakom u Svetom Križu u Jerusolimu i na uru podnevnog demona ici ću onamo daleko pod samotne svodove, sred mirluha ruža, da razmišjam o onoj ženskoj ruei i o prošlom vremenu. Mislim đa će tetka Tarkvinija biti do sada prispjela tamo. Molim te da joj izrueiš moje pozdrave. Ako sam te baš uvrijedio tim što sam se primio naloga povjerenog senatoru Cienezzi i što sam ti pisao pored tvoga muka od mjesec dana, oprosti mi. Clenezzi pozdravja tebe i majku ti. Rekao mi je baš danas: pišite joj da đođe u Rim, brzo, ođmah. Ja hoćah zatvoriti pismo, a da te i ће izvijestim o riječima prijateja tvoga. Oprosti i ovo, ако cijeniš, odanom ti rođaku D. Cortis-u. Danijelu Cortisu zastupniku na Parlamentu u Rimu. čefalii, 18 marta 1882. Dragi Danijele, Jelena ti mnogo zahva[uje radi onog što si za nu ucinio i .yeli ti da je bila pisala Clenezzi-ju, jer je znala da si ti vrlo zaposlen. Sto ćeš? Ne treba se više čuditi nićemu. Kada se reče, da ti pišem iz Čefalu i da stanujem u hotelu, malo koraka od kuće svoje kćeri! Ne znam više u kojemu sam svijetu. Našla sam Jelenu dosta dobro od zdravja, ali vrlo i vrlo poništenu duhom. — Jadne Jelene, ako sam ja nesretna što imam onakvog zeta, pomisli ona! Srećom ona je mane osjet|iva, mane nervozna od mene; na nezinom mjestu ja bih bila umiia deset puta. Regbi da ćemo do lcoji dan krenuti tamo. Hvala tebi, moći će se odalmuti malo, prije ove blažene isplate; alijeipak