СРЂ

-- 767 —

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. „Божји људи" Б. Сханковића. У овој је књизи Станковић пјесник милосрђа, пјесник саучешћа. Он, истина, не моралише; ја се не сјећам да је и у једној причици, ма и на једноме мјесту изрично наговијестио то своје саосјећање, тај свој бол; нигдје нијесам нашао ни једне ријечи, ни једне фразе, којом Ои приповједач сажалио којег од својих јунака или јунакиња. Он не жали, непосредно, несрећну, заљубљену Назу, која, одвајајући од себе, од својих уста, храни лијенога Љубу, брине се за њ, набавља му скоро сасвим нове хаљине, па ипак он, тај Љуба, само спава, не обазире се на њу, — ни сумахнутог Јована, који, онако неошишан, необријан, забатаљен, не проси, већ захтијева, виче да му даду нешто за цркву, за свету Богородицу, те своје препуне торбе носи пред црквена врата, па их тамо просипа, а себи ништа не узима, — ни лудога Менка, што увијек у говору, и то оном брзом, јури кроз варош причајући немирно, испрекидано, своју кобну иеторију: дошао Беглер-бег, везао Менка, тада још младог, здравог Менка, кућу му запалио, жену, лијепу и једру, унесрећно, па јој онда осјекао главу п њему везаноме у крило бацио, — ни оног когпчатога, мрачног Марка, који већ годинама долазн иред саборну цркву, вири у њу и као ишчекује пешто, нада се њој, св. Богородици, — ни оног невољног брата једног силног богаташа, што само лежи у постељи, мљеска устима и тужи се брату: »Бато, срце немам«, — ни ма којег од тих божјака, тих поцијепаних и ирљавих, лудих и симахпитих, забатаљених u одвратних, пропалих, ништавних несретника, људн искључених из друштва ваљаних, ноштених, веселника бес наде и жеље, цијељи и чежње. Али инак из сваког реда ове — да одмах рекнем — и одвише на брзу руку наиисане а ипак тако лијепе и њежне књиге, говори један љубављу нроникнут дух, осјећа се топао дах једне осјећајне, хуманости пуне душе. Станковић своје божје људе не жали оним обичним болом, баналним хуманитетом, који се ио најчешће у ријечима, фразама и уздасима испољава; не, он их жали неком нарочито дирљивом тугом, етичким сажаљењем, које га