СРЂ

— 769 —

обзирни, гласни Бекче, који, упадајући међу просјаке, растјерује их, гура их, док сам не заузме најзгодније мјесто, навијек j-рдећи, увијек гунђајући; када пак наттроси доста, и сувише хљеба, погача, масттица, баца сувишак осталим просјацима у лице, у крило, одлази у механу, гдје части напрошеним стварима сељаке и напије се, па опда, пјевајући, поцупкујући, одлази пред куће највиђенијих и најљепших цура, и у најбоље механе, да тамо игра, весели се; а у вече, и када је пијан, и када није, и кад мјесец сија, и кад се иза густих облака крије, он одлазп у винограде, на ливаде, те игра, пјева, кличе;— ла ту је одмах за овим плашљиви, тихи просјак, који бојажљиво, обзирућн се, плашљиво ступа, и на питања, одакле је, чији је, још плашљивије одговара: »Отуда, отуда, батке ...!« и показује на сусједне горе, планине, и једнако се клања, узмиче испред вас, као бојећи се да га не бијете." Дирљива је потпупа пропаст увијек најљешпе обученог просјака Таје, који је на посљетку у дроњцпма и крпама, гладујући, мучећи се, умро, а нико не зна кад. Иза клисарнице, v једној малој собици, начињеној од стрехе и прућа, становао је Таја, грозни Таја, којег су се сви бојалп, зазиралн мекако од њега, јер је знао свакоме предсказати смрт. Сједне тако нред споју колибицу, виче, дере се, предсказује смрт. Тако је нрорекао клисарници да ће јој умријети кћи, тако је погодио ттони да ће му погипути син. »И зато су га се сви бојали, угађали му, све му читтили само да ћути, не гунђа, не нрориче, не злокоби ... А oii , оиет, само гунђао. Никога у очи не гледао, већ иснред себе, натмурено. И стењући које од многог одијела, које од сувишног јела, вукао би се стењући и дишући мртво, тешко, просјачки... Једва би ишао и вукао се, ма да је у том нагомиланом, већином новом пустињском одијелу, а још онако крупан и кошчат, изгледао доста п лијеп.« А највише му је угађала једна ситна, улава (шенута), из Турске пребјегла дјевојка, која је због нулума турског помјерила памећу, гта би у своме страху од Турака, вриштећи, усплахирена трчала, сакрпвала се. Није смјела ноћити на пољу, те ју је Таја пуштао у своју собу, коју је она чистила, у реду држала. И све је то тако било, док не дође једна варошанка, једтта бивша, скоро навијек пијана служавка, која стане облијетати око Таје, улагивати му се, давати му од свога на-