СРЂ

— 1064 —

До конца XII етољећа главна господарска продукција ограничаваше се на племићска велика имања. Сваком таком великом имању припадало је неколико домова, разбацаних на већем земљишном простору. На тим великим имањима осим земљорадње радили су се и занати. Земљорадници и занатлије производили су својим господарима, њиховом чиновништву и служинчади све што је било од потребе. Понеки племићи унајмљивали су своје земље слободним тежацима за одређене натуралне дохотке. Ријетко се догађало, да се сувишни производи возе у град на трг. Али са развићем градова занатлијство, које не бијаше бог зна како савршено, на племићским великим имањима мало по мало изгуби сваки значај. А кад на мјесто натуралне измјене наста измјена новчана, гшемићи стадоше поједине дијелове својих земаљских посједа продавати; јер им бијаше пријеко потребан новац. Већ у XIII вијеку не зна се, да би племићи сами господарили на својим земљиштима, већ се само зна за одређену ренту, коју сељаци бијаху дужни давати својим господарима; та рента није давана више у натури већ у новцу. Емфитеутичким правом преношено је право обрађивања земље са предака на потомке. 1 ) — Од тринаестога вијека нема више невољника, већ слободних сељака, који слободно своје њиве обрађују, само су дужни посподарима дати извјестан интерес и вршити познати аргатлук. Тај правни положај тежака у Чешкој тако иапредује, да се већ у XIV. в. налази теоретичара, као на пр. генерални викар Кунеш из Требовле, који траже потпуну личну слободу земљорадничкога сталежа; личну слободу земљорадпикЛ Кунеш и правнички заступа. Али племићи брзо се покајаше, iiito учинише толике уступке тежацима. Како је цијена новцу почела падати, племићима не бијаху довољни редовни приходи, које добијаху од својих кметова, и зато они стадоше тежака поново гњечити и циједити. На крају XIV. стољећа стање тежачко било је већ тако несносио, да слушамо гдје Томаш Штитни и Јован Хус

') ЕмФИтеутичко право, како и сам Палацки тврди, примили су Чеси од Нијемаца; тим закупничким правом тежаци су постали прави господари својих поља.