СРЂ

— 980 —

„Vuk na ovcu svoje ргато ima, Ka' tirjanin na slaba covjeka" . . . I u samoj stvari, ko od nas nije po malo „tirjanin"? Ili ko bar od nas Пе bi to postao kad bi mu moglo biti, t. j. kad bi našao slabijega od sebe? A u Tranu našao je svaki slabijega od sebe i, vajda je za to i bio svaki tiranin, i bez sumne mislio da ima „pravo" da to bude! Rekoh da je u nemu svaki našao „slabijega" od sebe, ali to nije tačno. On je bio slabiji, ne s toga što nije imao dovojno snage i srcanosti da suzbije i odupre se ovoj napasti, već prosto što je htio da bude slabiji, i što je mislio, tako ti bar izgledaše, kao da nema ni prava da se kome protivi i odupire. Da, izgledaše ti ne samo kao da on ne bi ništa imao protivu ovakoga zlostavjana, već, na protiv, kao da mu to baš gođaše, i kao da u tome nalažaše neko zadovojstvo, t. j. zadovojstvo u zadovojstvu drugih, prinoseći za to dobrovojno sam sebe lično kao žrtvu toga zadovojstva. Priznajem da ovo izgleda malo paradoksalno, i možda se ja i varam u svom posmatranu, ali ipak ja drukčije nijesam mogao objasniti ovo negovo zagonetno držane. Saleti ga, na primjer, kakvo slaboduho i plašjivo vižle, koje ne bi moglo ni muhu s mlijeka istjerati, pa ga izgnavi do mile voje i na nemu „izduši" za sve ono što je od drugih izvukao, a on ni prstom da makne, ma da bi ga mogao kao kudjejicu vune u zubima nositi. Pa ne samo to što se nije branio, nego, za divno čudo, nije nikad ni bježao niti se klonio ovakve napasti. Cim bi se koji na nega napustio i doviknuo mu, јатабпо radi većeg uspjeha, „бекај mi se Trano!", on bi odmah za jednu stopu izbacio lijevu nogu u naprijed, desnu ukočio i ostavio je od prilike u onakom položaju, u kom se obično drži kad se gađa u nišan; ruke bi objesio i ostavio slobodno da mlataraju niz obje bedre, a glavu malo pognuo; poslije bi iskrivio vrat i gledao, nekako čudnovato, preko ramena na onu stranu od kuda bi dolazio negov napadač, i tako mirno ostao i čekao strp}ivo dok god bi se ovaj „nasladio" i uvjerio se da i od nega ima na svijetu neko slabiji i gori. Eto, ovakav je on bio u ovome „dobričina"! A kad bi pak trebalo uspuzati se na najviše drvo, pa se