СРЂ

— 958 —

имали, њему без престанка служили, њега познавали и од њега се учили молитви, послу и отпочинку, тада бисмо сви били браћа, еестре и мајке његове (Јеванђ. по Марку 3, 35.) и у исто вријеме апостоли својега господа Исуса Христа.« »Христос је наш посредник, наше спасење и обећана земља, он је наш вођа. Христос и библија нијесу двије растављене силе. Христос је пророк и наш законодавац.« — »Сва дјела Христова су нашом наставом.« С особитом љубављу величаше Виклиф доброту, благост и покорност Христову. Дакле, Христос и библија Виклифу бијаху алфа и омега. Он смјело тврђаше, да чак ни св. апостоли Петар, Павле, Јован и други, дијесу били као што и само свето писмо учи, без гријеха и заблуда. Непогрешност Богородичину Виклиф није држао ни за какав догмат, па досљедно пориче и да се Богородица на небо узнијела. На једном мјесту Виклиф узвикује попут св. Августина: »То ја поднесох за тебе! Шта трпиш ти за мене?« — пита Христос свакога вјерника. Христова страдања простиру се на сва времена и прије и послије његова доласка; дакле у натраг до саздања свијета а напријед до страшнога суда. Христос није све људе искупио, већ само предестиноване. (у напријед одређене). То учење усвојио је Виклиф од св. Августина. Даље не ћемо да се упуштамо у разбирање Виклифове науке. Из овога што је речено види се, да су тому инглескому реформатору Христос, његов живот и библија, били све и сва. Он је био Хусу у многоме углед, и ако Хус није примио све за готово, о чем Виклиф учаше. Џон Виклиф преселио се у вјечност 1384. год., оставивши за собом доста јаку странку, која настави његово учење. На његову странку обориле су се папе и инглески прелати; кињили су и прогонили њене приврженике али их нијесу могли уништити. Виклифова страна позната је под именом лоларди. То име сматрало се као неко подругивање и дали су га Виклифовцима њихови противници. Виклифовци су то име задржали и до данас су под тим именом познати*). *) У почетку XIV. вијека основао је неки Алексија у Холандији братство, које се бијаше обавезало чинити хришћанску љубав болесницима и умрлима. Народ прозове чланове тог Алексијевога братства лолардима. Ти лоларди