СРЂ

— 38 -

стољубље и остале слабости и гријехе монашке и свећеничке шибаше иемилице. Нарочито је Хусу било одвратно иијанство п прељупство; због чега једнако осуђиваше и монахе свећенике, који највишу насладу налажаху у тим пороцима. То су биле готово нечупене, као мач оштре нроповиједи, којима нови синодални ш^оповједник предусреташе и почашћиваше своју сабраћу при сваком отварању провинцијалнога концила т. ј. земаљскога црквенога сабора. Осуде, које Хус с тога највишега мјеста изрицаше, највише се односе на живот, мишљење п опћење духовника с паством, а никад — што јо доста занимљнво — на учење црквено. Већ можемо мислити, да је Хус својим отворепим пријекорима изазвао мржњу код многих духовника, који сачињаваху синод; али су они ту мржњу притајивали и вјештачки пригушивали, чекајући згодно вријеме, па да на Хуса загрме: Јеретиче! Својим сиподалним пропоипједнма Хус је стекао заклете непријатеље, који ће му доћи главе. Поред свога проповједничкога рада Хус обраћа пажњу и на друге ствари. Он је будним оком већ стао мотрити на зло употребе, од којих се свештенство није ни зере устезало, само ако су оне обећавале богату награду и пружале доста повца. Хус устаје противу празновјерја и кара оне који празповјерје подржавају. .У Браниборској налажаше се мјестанце Вилснак, не далеко од Витепберга, гдје се, тобоже, чуваше остатак крви Христове. 11 на све стране ширили су се гласови, како је већ мпогима помогла та »крв« Спаситељева, па су једни прогледали, други проходали и т. д. И свијет са свих страна појури у Вилспак; ту је било Пољака, Маџара, Скандинаваца са хладнога сјевера и т. д., све је јурило ка чудотворној »крви« Христовој, да се онрости од разиих тјелесних недостатака и исцијели од тешкијех болести. И »слуге« Христове купљаху за своје измишљотине од глупе свјетине новац и пуњаху њим своје ишагове и живљаху без бриге и — без грижње савјестп. Кад ми још данас о том размигнљамо, како се је свештенство сиграло и титрало највишим светињама, како је ирибирало на све начипе земаљска блага и предавало се земаљским уживањима, како је обмањивало свјетину, у х^оје су »очи од сплачине«, не можемо се уздржати а да ие речемо: 0, гадни и 3