СРЂ

— 34 —

отровни човјече! — осуђујући тиме не само њих, већ човјека у onfee, који је кадар све да изврне, све да преокрене и свему да други смисао да. Добри и погатени Хус, гледајући како и из Чешке иде свјетина у Вилснак, није могао а да не дигне свој глас противу лажи и петљаније. Како се већ у самом Прагу приповиједаше о чудесима у Вилснаку, јамачно rio савјету Хусову, надбискуп Збињек одреди три комисара, (разумије се да је међу овима био и Хус), нека испитају, је ли истинито све оно што се о Вилснаку прича. Хус с друговима позва оне, који су путовали у то мјесто, и послије испитивања констатовало се, да Вилсначка чудеса нијесу друго ништа до — подвала, и то срамна подвала прождрљиваца у руху свештеничком. Комисија је констатовала, да је удешена лаж, како је једном дјечаку, који имађаше болесну ногу, нога оздравила; како је двјема потпуно слијепим дјевојчицама новратио се вид; али дјевојчице признаше да нијесу никад ни биле слијепе, већ су их само очи бољеле и т. д. На основу тога испитивања, надбискуп Збињек на провинцијалном синоду од 1405., а по приједлогу комисара, изда мандат, нека сваки проповједник, бар једном у мјесецу, огласи својој пастви закон, којим се пут у Вилснак забрањује, и да ће свак, ко би тај закон прекршио, пасти под проклетство. Одмах послије тога, ваља да по жељи самога надбискуна или у споразуму с њим, написа Хус књижицу под натписом: »0 цјелокупној прослављеној крви Христовој«. Тим сиисом Хус је желио доказати и образложити, да је издани закон противу путовања у Вилснак сасвим оправдан. ¥ књижици осуђује свако домишљање, као да би крв Христова још негдје на земљи могла се налазити послије његова славног васкрснућа на небо, и да је једино у светом причешћу и крв и тијело Спаситељево присугно али невидовЕГО. Ако пак још неко тврди, да се негдје, осим у причешћу, крв Христова налази, то почива или на погрешном схватању, или cv из тога користољубиви свештеници ради пуннти џепове, или је то ђаволски посао. Још ћемо из те Хусове расправице навести једну мисао, која није без значаја, наиме Хус ту вели: Вјерују ли људи још једнако у чудеса, то је доказ да је у њих малепа вјера; ноштени хришћанин не треба да тражи ннкакових знамења ни