СРЂ

- 35 -

чудеса, него има вазда остати вјеран св. Писму. Кад би свештеници, вјерни јеванђељу, народу радије Христове ријечи тумачили, на мјесто што му о разним чудесима причају, онда би добри Спаситељ одвраћао и њих и њихову паству од злога пута лажи и гријеха. — Заисга, поред Хуса, који јеванђелску џравду у тој својој књижици тако лијепо заступа, у другом реду припада хвала и надбискупу, који Хусу није сметао, да јеванђелску истину гласати може. Збињек је хтио уз помоћ синодалних скупова и сједница увести мало више реда међу свештенство; тако су издате и паредбе, којима се хтјело забранити духовним лицима посјећивање крчама и опијање; тим наредбама забрањивало се прелатима, поповима и духовним управитељима удаљивање из њихових мјеста и од њихових парохијана; а да би те наредбе и извршиване биле, заведене су правилније визитације. Да је Збињек остао при својој првој одлуци, да строго пази на ред и поредак у цркви и да свештенство, које бијаше преко сваке мјере неморално и разуздано, мало притегне и дисциплинује, његово би име било друкчије поштовапо у чеniKOM народу. Али Збињек не издржа у своме предузећу. Сигурно их је било много, који су око њега облијетали, улагивалм му се, ласкали, а Хуса, кому бијаше поклонио своје повјерење, пањкали и опадали. Ријетко се појављују људи, који би били кадри постојано одолијевати спеткама своје околине и не подлећп им; па нас много и не изненађује, да је и воља пеученога надбискупа Збињка била детерминована његовом околипом. Збињек је заиста био добру склон, имао је чист характер и много добрих намјера, али људи с којима се дружио били су довољно препредени, да га наврате на клизавицу, гдје је он пао, а његове се лијепе намјере разбиле. Повјерење и оданост Збињкова ка Хусу почеше се љуљати и колебати већ од почетка 1408. год., и надбискуп у брзо охлади напрам онога човјека, који му бијаше најближи љубимац. Нмје дуго трајало и конац се сасвим претрже; пријатељ поста пепријатељ. Збињек је подлегао вољи већиие. Још године 1408. мпоги прашки духовници нијесу се више задовољавали да реже на Хуса и да га приватно осуђују и нападају, већ јавно с оном мржњом, која се само може уселити