СРЂ

- 76 —

Вај! Могао сам да прођем неопажен, увијек поред ње, па ипак усамљеп. И могао сам да до краја проведем свој впјек иа земљи, не усуђујући се да ишта затражим и ue добивши ништа. А оиа, ма да је Бог дао добром и њежном, она he ићи својим иутем, и не чујући тај шапат љубави који се диже за њезиним корацима. И побожно вјерна својој узвпшеној дужпости, она ће рећи, читајући ове стихове који су испуњсни само њоме : »Ко ли је та жепа?« и не ће знати. II. (Одговор на Арверов сопет). Знаш ли извјесно, пријатељу, да она вије могла чути тај шапат љубави за својим корацима; јер, вјеруј ми, жена зна увијек да разумије тај нијеми језик што се говори тако тихо. Ако је њу Бог дао добром и њежном, она }е морала претрпјети доста мучних борба, и морала је обадвјема рукама да држи своје срце да га одбрани од једне тако истините љубави која је нијема. И у те жене, која је остала побожно вјерна својој узвишеној дужности, можда је била највећа врлина у томе да се покаже равнодушном и да се показује као да те не чује. Мислиш ли зар да само ти кријеш тајну у својој души? А и не зпаш, пријатељу, да на свијету има много жена које иду ведра чела и онда када вуку свој крст. С францускога Џиво.