СРЂ

— 87 —

његова личног укуса као што ће читати оне које су његовом укусу најближе: не консултујућп их, -него их читајући само зато што воли да Књижевност дискутује. Прислушните мало шта се говори око вас. »Треба да одем, видим тај комад. Тај и тај из тог и тог журнала вели да је диван«. Никад! Ви ћете чути гдје се каже: »Треба да одете да видите. Сви они с којима сам говорио о томе комаду, говорили су лијепо о њему«. — G друге стране чућете: »Дивно! Чланак тога и тога, то је дивота! Врло интересантан. Ето, то је лијепо написана ствар«. Али не ћете чути никада да су га похвалили или покудили зато да рекну: »Ја се слажем с њиме о вриједности комада«. Или: »Не слажем се«. Или баш и ако чујете те ријечи, чућете их доцније, доцније, и као изван самог питања. Јер то за нублику и није никакво питање. Што се тиче консултације, он је хаднсултовао своје пријатеље; што се тиче књижевне забаве, он је читао критичара. Публика сама ствара себи мишљење, ово је истина; и то мишљење публика ствара таком брзином да критичар, ма колико ужурбан, дође свагда касно. Публика чита затим критике да би дискутовала о књижевности. Има једна погрешка која се стално чини у овој ствари: то је када се брка ријеч публика и ријеч гомила. Гомила иде за шефовима у којима има повјерења, и још она сљедује онима који су мање више шефови у којима има повјерења. Али публика није то исто што и гомила; она је скоро сасвим иротивно од гомиле: она се поводи апсолутно сама за собом. А што се тиче нас критичара, она нас чита само онда кад јој панемо у руке. Ви видите, дакле, драги пријатељу, да ме доводите у забуну када тражите да вам дадпем своје мишљење о моралном утјецају критике, зато што ја држим да критика нема ни најмањег утјецаја. Али како, по моме мишљењу, публика чита критику као сваки други књижевни жанр, онда се само по себи разумије да ја држим, да критичар врши онако исти морални утјецај као и сваки други књижевник. Тај је утјецај, држим, индиректан. Умјетност и литература то су агенти моралности када су добре, када оне остварују Лијепо. Не мислим рећи да је