СРЂ

- 88 —

Лијепо само по себи морално — у том погледу оно није ништа. Оно само подижв људе до некористољубива ocjehaja, јединог који је некористољубив, јединог који их уједињује у један ocjehaj. То је огромно много, јер то значи отргнути човјека од његове обичне природе. Овим индиректним начином, Љепота, која не учи ничему, постаје снажан агенат моралности. Тако умјетник, пјесник. књижевник, не вршећи него свој занат, и не мислећи на друго него да врши свој занат, игра и не слутећи огромну моралну улогу. Исто тако, ако не врши свој занат, ако остварује ружно мјесто лијепога, он је агенат неморалности. Он понижава. И не само понижава, него разједињује; јер пред ружним људи осјећају одвратност, или мржњу, или иронију, или сарказам, који. су савршено аитисоцијални и који могу заразом и противнијем утиском, који чине на све дијелове њихове душе, учинити људе антисоцијалним. И ако је дакле умјетник непосредно агенат моралности остварујући Лијепо, критичар ће бити непосредпо агенат моралности тиме што чини да се заволи Лијепо. И ако сам учинио по коју рестрикцију његовој улози, ви видите да сам му је оставио још увијек веома велику. Париз. С францускога. Ј. Д. ш